Napravljen je presek, pa se posle 20 godina od uvođenja evra može da se kaže da su samo dve zemlje dobro profitirale zamenom valuta.
Uveden 1999. godine, evro je podstakao je snažan procvat kredita i investicija time što su se prednosti niskih kamatnih stopa u Nemačkoj proširile duž zemalja članica na periferiji evrozone.
Nemačka i Holandija imale su velike koristi od evra u proteklih 20 godina. Za razliku od njih, u gotovo svim drugim članicama evrozone jedinstvena valuta bila značajana kočnica u privrednom rastu, pokazalo je najnovije istraživanje, piše Poslovni dnevnik.
Istraživanje nemačkog instituta Centra za evropske politike pokazalo je da su zemlje članice evrozone koje su najsnažnije predane konzervativnoj fiskalnoj politici i koje su bile najkritičnije prema spašavanju prezaduženih zemalja u rubnom dijelu evrozone novcem poreznih obveznika tokom tih godina imale najveće koristi od zajedničke evropske valute.
No, ti su dugovi postali su teško održivi nakon finansijske krize iz 2008., pri čemu su Grčka, Irska, Španija, Portugal i Kipar redom bili primorani tražiti finansijsku pomoć zbog usporavanja rasta i nedostatka finansiranja.
U čitavom razdoblju od 1999. za Nemce se u proseku procenilo da su kumulativno bogatiji za 23.000 evra nego što bi bili da evro nije uveden, a Holanđani za 21.000 evra.
S druge strane, Italijani i Francuzi su u proseku bili siromašniji za 74.000 odnosno 56.000 evra, pokazalo je istraživanje.
Irska, jedno od najbrže rastućih privreda nije uključena u istraživanje jer su nedostajali odgovarajući podaci, napominju autori.
Autori istraživanja Alessandro Gasparotti i Matthias Kullas procijenili su kako bi se razvijao BDP u osam zemalja članica evrozone da nisu prihvatile evro za zajedničku valutu tako što su uporedili njihove tabele rasta s onim privredama koje nemaju evro, a koje su ranije pokazivala slične trendove rasta.
Među ekonomijama sa kojima je poređena Nemačka bili su Bahrein, Japan i Velika Britanija, a blok onih s kojim je Italija poređena je Izrael. Portugal je poređen sa zemljama poput Barbadosa i Novog Zelanda.
Većina članica evrozone imala je razdoblja tokom kojih im je valutna unija donosila veće koristi od šteta, no ona su uvelike bila nadjačana onim razdobljima kada je bila uteg privredni rastu. Grčka je bila delomično izuzeta.
“U prvih nekoliko godina nakon uvođenja Grčka je bila na velikom dobitku od evra, no od 2011. godine trpi enormne gubitke", napisali su autori. U celom su tom razdoblju Grci se u prosjeku postali za 190 evra bogatiji nego što bi bili bez eura.
Ostavi komentar