„Kupio sam televizor u prodavnici na kredit i platio ga po višoj ceni, nego da sam dao gotovinu“ kaže za Kamaticu M.U. iz Novog Sada.
Nije retko da prodavci u samoj reklami prikažu nižu cenu proizvoda a da naznače da je moguće proizvod kupiti i putem beskamatnog kredita, ali tada (ne)važi niža cena proizvoda. Kamatica je istraživala zašto neki trgovci imaju jednu cenu za gotov novac, a drugu za odloženo plaćanje i kako je to zakonski uređeno.
U ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija objašnjavaju da su različite cene za isti proizvod, u istoj prodavnici, dozvoljene.
| U oktobru 2010. godine, na zahtev Narodne banke Srbije, iz nacrta Zakona o zaštiti potrošača povučena je direktiva o potrošačkim kreditima, odnosno finansijskim uslugama. Tom odlukom bili su nezadovoljni i u Udruženju banaka i u Udruženju potrošača. Iz NBS su tada najavljivali da će oblast potrošačkih kredita urediti na celovit i sistematičan način, dok su u Udruženju potrošača rekli da će podneti zahtev za preispitivanje ustavnosti i zakonitosti ove odluke. |
„Cena roba koja se plaća gotovim novcem može da se razlikuje od cene koju plaća kupac koji plaća robu putem kredita, odnosno kreditni kupac. Naime, trgovac može da nudi potrošačima finansijsku pogodbu, odnosno da prodaje robu sa obročnim otplatama cene ili drugim oblikom finansiranja korisnika koji ima istu ekonomsku suštinu i koja podrazumeva odloženo plaćanje duga u toku određenog perioda, takozvano "plaćanje na rate". Finansijske pogodbe, uslovi, ponuda i oglašavanje uređeni su odredbama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga“, kažu u ovom ministarstvu.
Jedino što trgovci u ovom slučaju moraju da poštuju je da „dvostruke cene“ budu i jasno naznačene. Sve to je definisano „Pravilnikom o obliku i sadržini obrasca ponude finansijske pogodbe“, koji se primenjuje od kraja 2017.godine.
„Ponuda može da podrazumeva da će potrošač koji plaća robu gotovinom dobiti određene pogodnosti, naročito u ceni, ali to mora da bude jasno i nedvosmisleno naznačeno, ne samo u ponudi, već i prilikom oglašavanja „plaćanja na rate“. Takođe, ako se oglašava prodaja sa obročnim otplatama cene koja se u smislu ovog zakona smatra kreditiranjem korisnika - razlika između cene za kupovinu na odloženo plaćanje i za kupovinu za gotovinu mora biti procentualno iskazana“, objašnjavaju u ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Za organizacije potrošača ovo je potpuno nesređena oblast u kojoj trgovci rade nešto što nije njihova delatnost.
„To je potpuno neuređeno tržište i ne zna se ni pod kojim uslovima trgovci kreditiraju. Izgleda kao da su trgovci postali bankari, a to nije njihov posao“, kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
On tvrdi da je problem to što su potrošački krediti izbačeni iz zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, i najavljuje da će udruženje na čijem je on čelu tražiti razgovor sa guvernerom NBS da se ovo promeni.
Ostavi komentar