Privreda u Srbiji nije stvarno pokrenuta uprkos hrabrim reformskim koracima Vlade Srbije, izjavio je danas ambasador nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm koji je ipak ocenio da se reforme kreću u dobrom pravcu.
On je na predstavljanju rezultata ankete o uslovima poslovanja u Srbiji za 2015. godinu Nemačkog-srpskog privrednog udruženja rekao da rezultati reformi još nisu stigli, ali da je Srbija na dobrom putu i da su rezultati ankete kada se podvuče crta pozitivni.
U anketi koja je pokazala takve rezultate, učestvovala je 101 nemačko -srpska firma od kojih 44 odsto smatra da je proces reformi zadovoljavajući, za oko 42 odsto je on nezadovoljavajući, a samo 14 odsto njih smatra da je proces reformi dobar.
Vilhelm je ocenio da je početak pregovora sa EU važan za privredni razvoj zemlje, ali i ukazao da u Srbiji nedostaje preduzetnički duh, što je dugotrajan proces jer se moraju promeniti navike stečene u komunističkom dobu.
Vilhelm je rekao da su srpski radnici produktivni, disciplinovani, obučeni i imaju relativno niske plate, ocenivši da je po tome Srbija i dalje ostala atraktivno mesto za investiranje.
Nemački ambasador je kao pozitivan primer naveo avio-kompaniju Er Srbija koja je posle pronalaska stranog partnera omogućio da Beogradski aerodrom postane centar na Balkanu.
Anketa je pokazala da su glavne prepreke i zamerke preduzetnika nedostatak pravne sigurnosti i predvidivosti ekonomske politike, borba protiv korupcije i kriminala koja još nije na zadovoljavajućem nivou, kao i obimne birokratske procedure.
Anketa je pokazala i da bi 88 odsto nemačkih privrednika u 2015. ponovo odabrali Srbiju kao mesto za investicije, što je za nekoliko procenata niže nego prošle godine kada se za to izjasnilo 92 odsto nemačklih privrednika.
Srbija se na listi zemalja ocenjenih po uslovima poslovanja pomerila za jedno mesto naviše i na 11. je mestu u Centralnoj i Istočnoj Evropi, pre svega zahvaljujući tome što je Rusija značajno pala na toj listi, rekao je predsednik Nemačko-srpskog privrednog udruženja Ronald Zeliger.
On je ocenio da reforme u Srbiji postoje, ali da su suviše spore i da ne donose očekivane rezultate kao u drugim zemljama.
"Ovde smo da pravimo dobre poslove, ali frustrira nas to što ti poslovi mogu biti bitno bolji, želimo da proširimo proizvodnju, da više proizvodimo, ali dobijanje dozvola dugo traje", rekao je Zeliger koji je i generalni direktor "Hemofarma" na konferenciji za novinare.
Proces pristupanja EU donosi pravnu sigurnost, efikasniju upravu, na zadovoljstvo preduzetnika u Srbiji, dodao je on.
Zadatak vlade je da trasira jasan put za privredni razvoj koji je, kako je ocenio, za sada neprohodan i nejasan, istakavši da bi nemački privrednici mogli da naprave "čudo" u Srbiji kada bi naša zemlja imala postojanu ekonomsku politiku.
Prema njegovim rečima, procena opšte situacije privrede Srbije j e skoro ista kao prošle gocine i dve trećine anketiranih očekuje lošiju situaciju u ovoj godini, a samo 10 odsto njih očekuje poboljšanje u 2015. u odnosu na 2014. godine.
Dozu optimizma unosi podatak da kompanije sopstveno poslovanje ocenjuju bolje nego opštu privrednu klimu i jedna trećina ispitanih preduzeća svoje poslovanje ocenjuje kao dobro, skoro 60 odsto njih kao zadovoljavajuće, a četiri odsto kao nezadovoljavajuće, naveo je on.
Zeliger je upozorio da su izgledi za pad broja novozaposlenih veći nego za rast. Ocenjujući efekte novog zakona o radu on je rekao da su kompanije prošle godine zaposlile puno novih radnika, a ove godine se čak isključuje ta mogućnost.
Više kompanija razmišlja o smanjenju investicija u odnosu na prošlu godinu, rekao je Zeliger, a rezultati ankete pokazali su da 39 odsto ispitanih kompanija planira nepromenjen nivo investicija, dok je prošle godine njih 47 odsto planiralo isti obim investicija, a 22 odsto njih planira smanjenje ulaganja u odnosu na 17 odsto preduzeća koja su u 2014. imala nameru da smanje investicije.
Na konferenciji je rečeno da u Srbiji posluje 370 nemačkih preduzeća koja zapošljavaju 25.000 radnika, kao i da je bilateralna robna razmena prošle godine porasla za više od šest odsto i iznosila oko tri miljarde evra.
Ostavi komentar