U privatnim penzijskim društvima štedi gotovo 200.000 građana Srbije. Male uplate u dugom vremenskom periodu mogu da obezbede pristojne prihode za penziju
U sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, koliko ih posluje u Srbiji, štedi 197.525 građana Srbije. Oni trenutno, putem uplate privatnih doprinosa, u ovim fondovima čuvaju ukupno 42 milijarde dinara.
Struktura ovih svojevrsnih štediša je različita - ima onih koji su još u pelenama, ali i onih pred "pravom" penzijom. Ulažu i zaposleni, ali i nezaposleni, studenti i poslovni ljudi. Prema podacima Narodne banke Srbije, učešće korisnika usluga penzijskih fondova u ukupnom broju zaposlenih je svega 9,4 odsto.
- Štednja u dobrovoljnom penzijskom fondu je nešto što ne predstavlja luksuz, već potrebu svih građana. Budući da štednja nije kratkoročan poduhvat, male uplate u dugom vremenskom periodu mogu da obezbede pristojne prihode za penziju - ističu u "Đeneraliju", društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Iz ovog društva građanima preporučuju da sa uplatama počnu što ranije. Jer, isti iznos uplaćenih sredstava uz istu stopu prinosa obezbeđuje znatno viši iznos penzije ukoliko su sredstva uplaćena ranije i investirana tokom dužeg vremenskog perioda.
- Pošto donja starosna granica za pristupanje fondu ne postoji, u praksi više nije retkost da roditelji otpočnu sa štednjom za svoju decu odmah nakon njihovog rođenja - ističu naši sagovornici.
- I "Đenerali" se može pohvaliti svojim najmlađim članovima koji i pre navršene prve godine na računu poseduju određen akumuliran iznos, što će svakako doprineti tome da imaju sigurniju starost.
Kada je u pitanju gornja starosna granica, svako ko ima manje od 70 godina može da bude član fonda bez obzira na to da li je zaposlen ili ne.U 2019. godini industrija penzijskih fondova obeležava 13 godina svog poslovanja. Trinaest godina je dovoljno da se sagleda funkcionisanje industrije i značaj dugoročnih efekata štednje, ali treba imati u vidu da je fokus penzijskih fondova mnogo duži, te da će se efekti još bolje videti u budućnosti.
- Period koji je iza nas karakterišu stabilni i veoma pozitivni rezultati - ističu u ovom društvu koje upravlja radom dva privatna penzijska fonda.
- Zadatak za naredni period je da se budućim članovima prenese svest o neophodnosti štednje za treće doba, kao i da im se približe pozitivni efekti ulaganja u penzijske fondove.
ZA 30 GODINA - PENZIJA 20.000
Ukoliko bi se odlučili da mesečno uplaćuju 3.800 dinara narednih 30 godina u nekom od privatnih penzionih fondova, posle toga mogli bi da očekuju da im poštar dve decenije donosi penziju od 20.000 dinara.
UVEĆANjE IMOVINE
Imovina privatnih penzijskih fondova se ulaže najčešće u hartije od vrednosti. Od ukupno 42 milijarde dinara najviše je, čak 33,7 milijardi dinara, uloženo u državne obveznice Republike, koje se smatraju najsigurnijim oblikom investiranja, dok se tek 1,5 milijardi dinara nalazi na oročenim depozitima.
Ostavi komentar