U 2019/20. evropsko fudbalsko tržište se smanjilo se sveukupno za 13% na 25,2 milijarde evra, stoji u Deloitte-ovom 30. godišnjem izveštaju o finansijama u fudbalu. Glavni razlog za ovoliki pad je pandemija virusa korona
„Velikih pet“ evropskih liga, sa rekordnim udelom od 60% u evropskom fudbalskom tržištu, pretrpele su najveće finansijske posledice pa su njihovi zajednički prihodi pali za 11% (1,9 milijardi evra) na 15,1 milijardu evra.
No, Den Džons, partner u Sektoru za analizu sportskog poslovanja u Deloitte-u, tvrdi da ćemo „tek za nekoliko godina znati kakve je stvarne finansijske posledice pandemija COVID-19 ostavila na evropski fudbal. Ali već sada postajemo svesni razmera finansijskog uticaja pandemije na evropske klubove.“ Treba imati u vidu, dodaje on, i da je ova analiza usredsređena na finansijsku godinu 2019/20. pa se stoga u većini slučajeva odnosi samo na tri meseca uticaja pandemije COVID-19.
A šta pokazuje analiza finansijske 2019/20. godine?
Nemačka Bundesliga je zabeležila najmanji pad od četiri odsto u ukupnim prihodima (137 miliona evra) jer se sezona završila pre kraja finansijske godine, pa je televizijskim kućama odobrila minimalne popuste.
Bundesliga je ostvarila prihode od 3,2 milijarde evra i pretekla La Ligu (3,1 milijarda evra) kao fudbalska liga sa drugim najvećim prihodima u 2019/20. nakon što su prihodi La Lige pali za 8%. Očekuje se da će La Liga ponovo zauzeti drugo mesto po prihodima u sezoni 2020/21.
Italijanska Serija A, sa prihodima od 2,1 milijardu evra (pad od 18%) i francuska Prva liga (jedina od „velikih pet“ liga koja je otkazala sezonu u odgovor na pandemiju) sa prihodima od 1,6 milijardi evra, ostvarili su ostatak prihoda „velikih pet“ evropskih liga od 15,1 milijardu evra.
Iako su se ukupni prihodi „velikih pet“ liga smanjili za 11% na 15,1 milijardu evra u 2019/20., ukupni troškovi plata ostali su nepromenjeni.
Profitabilnost Premijer lige na udaru
Prema Deloitte-ovom izveštaju iz juna, zajednički prihodi klubova Premijer lige pali su za 13%, sa rekordnih 5,8 milijardi evra u 2018/19. na 5,1 milijardu evra u 2019/20., što je prvi dosadašnji pad prihoda Premijer lige. Uprkos tome, prihodi Premijer lige 60% su veći od prihoda najvećeg konkurenta, Bundeslige, mada se razlika smanjila sa 73% u 2018/19.
Zbog relativno fiksnih troškova klubova Premijer lige i pada prihoda, zajednička dobit iz poslovanja gotovo u potpunosti je nestala. Prosečan odnos plata i prihoda klubova Premijer lige takođe je porastao na rekordnih 73%. Kumulativni gubici pre oporezivanja porasli su na 1,1 milijardu evra u 2019/20. godini, što je više od 910 miliona evra u poređenju sa 2018/19., pri čemu je 15 klubova prijavilo gubitke pre oporezivanja.
Nesigurna budućnost
Uticaj pandemije na prihod od utakmica u finansijskoj godini 2019/20. je očigledan, ali uticaj dva najveća izvora prihoda „velikih pet“ liga, televizijskih prenosa (koji čini 51% prihoda „velikih pet“ liga) i komercijalnih delatnosti, sve je neizvesniji.
Sem Bur, viši rukovodilac u Deloitte-ovom Sektoru za analizu sportskog poslovanja kaže: „Otkad je COVID-19 promenio izgled vrhunskog evropskog fudbala primetili smo promene na tržištu prava prenosa u nizu ‘velikih pet’ liga. Premijer liga je odlučila da obnovi svoje ugovore sa postojećim domaćim partnerima u istoj vrednosti, što se može pokazati mudrom odlukom, dok je Serija A ugovorila smanjenje vrednosti od 5% u svom novom ugovoru sa domaćim kućama. Ostale lige, uključujući francusku Prvu ligu, iskusile su više turbulencija. U narednim sezonama saznaćemo da li je produžavanje ugovora sa nepromenjenim ili smanjenim iznosima trend koji će se nastaviti ili je to privremeno stanje“.
Ostavi komentar