Drugi okrugli sto Real Estate - temelji kvalitet okupio je predstavnike kompanija koje u svojoj ponudi imaju građevinske proizvode. Razgovaralo se o tome kako premium proizvodi utiču na krajnju vrednost realizovanog projekta, kao i o tome koliko je važan pravilan izbor građevinskih materijala.
Vladimir Simić, direktor kompanije Helios Srbija a.d. koja proizvodi premaze i boje istakao je da ostvaruju 10% prometa u Evropskoj uniji, što predstavlja 3 mil EUR u novcu. To se pre svega odnosi na građevinske praškaste premaze. Zbog toga su upoznati sa standardima i ispunjavanjem normi.
- Moramo da ispunimo stroge norme ETA standarda, koje potvrđuje Zavod za gradbeništvo Slovenije (ZAG). Jednom godišnje proveravaju se procesi, kadar i daje potvrdna ocena o usklađenosti - naveo je Simić.
Smatra da je građevinskom sektoru potreba digitalna transformacija, kako bi se lakše dolazilo do konkretnih primera, video snimaka i kako bi se problemi brzo rešavali putem pametnih telefona.
Radomir Vučković iz kompanije Arterracotta, koja se bavi fasadnim sistemima, naveo je da za svoje proizvode poseduju nemački sertifikat, ali i domaće ateste. Istakao je da se za ventilisane fasade mora raditi ispitivanje sistema, a Institut za ispitivanje materijala IMS nema tu mogućnost. Zbog toga se sertifikati kupuju u EU, a u Srbiji su potrebni dokumenti za usaglašavanje sa našim propisima.
- Smatram da treba uložiti u materijale koji će najduže trajati. Posebno kada je reč o vodovodu, kanalizaciji, elektro instalacijama, pa i fasadi. Ona je lična karta objekta. Tržište traži inovacije, a mi mu u tom smislu možemo ponudtiti listele, koje su jeftinije od cigle i ubrzavaju rad, kao i porculansku keramiku velikih formata - rekao je Vučković.
Ratka Antonijević iz kompanije Baumit napomenula je da ova kompanija nudi isti kvalitet proizvodna, onih za fasade, enterijer i stabilnost objekta, u svim državama u kojima ima svoju ponudu. Posebno su posvećeni zaštiti životne sredine.
- Ekološki kvalitet proizvoda je važan, jer utiče na naše zdravlje. Zbog toga imamo oznaku Nature +, koja označava zaštitu klime, zdravo stanovanje i održivost - rekla je Antonijevićeva.
Dodala je da bi trebalo uvesti standardizaciju istih proizvoda, različitih kompanija. Takođe smatra da je neophodo okrenuti se ka projektantima i arhitektonskim biroima i dodatno ih obučavati.
- Edukacija je potrebna i zaposlenima, kao i saradnicima na projektu, investitorima, arhitektama, izvođačima radova. Potrebno im je predstaviti inovacije, koje povlače velike investicije, ali donose dugoročnu korist. To možemo da kažemo za novu generaciju silikonskih fasada sa efektima brzog sušenja ili za fasade koje se same čiste, zahvaljujući fotokatalizatorima - istakla je Ratka Antonijević.
Ivana Petronijević iz kompanije Alumil YU Industry, koja ima tardiciju dugu 30 godina, pohvalila se da je Google oabrao njihove sisteme prozora za zgradu u Njujorku, sa 0,55 koeficijentom popustljivosti, naspram traženih 0,6.
- Inovacije se dobro prihvataju, jer se novi sistemi planiraju ciljano, znajući za čim će vladati potražnja. Organizujemo i marketing aktivnosti, predstavljamo karakteristike proizvoda i mogućnost njihove implementacije - objasnila je Petronijevićeva.
Kada je reč o inovacijama, Milenko Markov iz kompanije Hewlett Packard Enterprise - Aruba Network System Engineer, koja je vodeći proizvođač bežične i žične opreme, pojasnio je da je digitalna transformacija zapravo povezivanje delatnosti sa IT. Osnovni cilj je ili novi poslovi, odnosno zarada ili smanjenje troškova.
- Primer za to je Amadria Park iz Šibenika, sa pet hotela. Želeli su da poboljšaju svoju ocenu na sajtovima Booking i TripAdvisor kada je reč o kvalitetu wi fi konekcije. Zbog rekonstukcije i kvalitetne mreže, to su i upeli. Zahvaljujući ovome, ugostili su i Microsoft i Cornet Technology, dakle dobili su dobre poslove. Kada je reč o njihovom novom hotelu Capitol u Zagrebu, primenom istog rešenja, ocena na pomenutim sajtovima iznosi 9,8 - naglasio je Markov.
Dodao je i da sve više uređaja postaju korisnici wi fi mreže, kao što su zvučnici, brave, klime, frižideri, rerne, vage, te da Internet of Things (IoT) postaje svakodnevica.
Ostavi komentar