Prava zaposlenih na privremenim i povremenim poslovima

U Srbiji je često angažovanje radnika po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Kako se ovaj osnov angažovanja znatno razlikuje od radnog odnosa po osnovu ugovora o radu, u ovom tekstu ćemo izložiti osnovne karakteristike ovakvog angažovanja radnika, najčešće zloupotrebe koje poslodavci čine, a koja to prava i obaveze radnici imaju i na koji način mogu da ih zaštite.

Prema Zakonu o radu, poslodavac može sa radnikom zaključiti ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, pod uslovom da takvi poslovi ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Ovde je bitno imati u vidu da ne mogu svi poslovi koje zaposleni kod poslodavca obavljaju predstavljati privremene i povremene poslove, već to mogu biti samo oni poslovi koji ispunjavaju zakonom predviđene uslove.

Privremeni poslovi predstavljaju poslove koji su kratkotrajni i obavljaju se u kontinuitetu u određenom delu godine, kao na primer setva, žetva, kopanje, branje jabuka, anketiranje i slično.

Povremeni poslovi su poslovi koji su isto tako kratkotrajni, ali koji se ne obavljaju u kontinuitetu, već s vremena na vreme, kada za to postoji potreba (npr. poslovi redara na sportskim priredbama, postavljanje protivgradne mreže i slično).

Poslodavac može ugovor o obavljanju privremenih ili povremenih poslova zaključiti direktno sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme (do punog radnog vremena) ili korisnikom starosne penzije.

Međutim, ovi ugovori se mogu zaključiti i posredstvom omladinske ili studentske zadruge. Privremene ili povremene poslove preko omladinske i studentske zadruge mogu obavljati isključivo lica starija od 15, a mlađa od 30 godina i studenti.

Pored naknade za rad, licima koja obavljaju privremene i povremene poslove pripada i pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti i poslodavac je dužan da ovde doprinose uplati na način i u skladu sa zakonom. Pravo na uplatu ovih doprinosa ne pripada jedino članovima omladinske i studentske zadruge koji su mlađi od 26 godina i koji se nalaze na redovnom školovanju.

Lica angažovana na privremenim i povremenim poslovima uživaju sva prava na bezbednost i zdravlje na radu, kao i pravo na naknadu štete po osnovupovrede na radu, ali ne u skladu sa Zakonom o radu, već po osnovu Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Mogućnosti zloupotrebe prava u režimu privremenih i povremenih poslova ogledaju se u tome što ovi poslovi, prema Zakonu o radu, predstavljaju rad van radnog odnosa. U tom smislu lica koja obavljaju ove poslove ne uživaju mnoga od prava koja Zakon o radu garantuje licima koja su u radnom odnosu bilo na određeno bilo na neodređeno vreme. Ovo se prevashodno odnosi na nepostojanje zakonom predviđene zaštite od otkaza ovakvog ugovora, nepostojanje zakonom garantovanog prava na godišnje odmore i odsustva, minimalnu zaradu, prava koja zaposleni u radnom odnosu imaju po osnovu toplog obroka, minulog rada, otpremnine, i sl.

Sva ova pitanja se kod privremenih i povremenih poslova uređuju isključivo ugovorom o obavljanju privremenih ili povremenih poslova, a ne Zakonom o radu.

Upravo ovo je razlog zbog koga nesavesni poslodavci često sa zaposlenima zaključujusimulovane ugovore o obavljanju privremenih i povremenih poslova, umesto ugovora o radu na određeno ili neodređeno vreme. Međutim, bez obzira da li su zaposleni sa poslodavcem zaključili ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ukoliko su za to ispunjeni uslovi, zaposleni mogu zahtevati od nadležnog suda da utvrdi da se zapravo radi o radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme.

Uslovi za to su da ugovor o privremenim i povremenim poslovima koji su zaključili sa poslodavcem predstavlja simulovani pravni posao, odnosno da su poslovi na kojima rade predviđeni pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta kod poslodavca kao redovni poslovi za koje se zasniva radni odnos, kao i da su na tim poslovima proveli određeno vreme (u slučaju da se traži utvrđenje postojanja radnog odnosa na neodređeno).

Sa druge strane, ukoliko su poslovi koje zaposleni obavljaju po svojoj prirodi zaista privremeni ili povremeni poslovi, prekoračenje maksimalnog perioda trajanja ovakvih poslova ne daje mogućnost zaposlenima da traže preobražaj ovakvog odnosa u radni odnos koji se zasniva ugovorom o radu.

Ukoliko su utvrdi da su zaposleni faktički bili u radnom odnosu kod poslodavca, a ne u režimu privremenih i povremenih poslova, oni će uživati sva prava i obaveze koje zaposleni na tim radnim mestima imaju kod poslodavca, počev od prava na zaradu, prava na zaštitu od otkaza ugovora o radi i tako dalje.

U svakom slučaju, ukoliko smatraju da im poslodavac uskraćuje bilo koja od zakonom garantovanih ili ugovorenih prava, lica angažovana na privremenim i povremenim poslovima mogu se obratiti i nadležnim inspekcijama rada i poreskoj inspekciji i tražiti zaštitu svojih prava, kao i kontrolu zakonitosti postupanja poslodavca.