BEOGRAD, 11. februara (Tanjug) - Za tekuće infrastrukturne projekte odobreno je oko pet milijardi evra kredita, od kojih je za sada povučeno 1,3 milijarde, izjavio je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković, koji je podsetio da zbog kašnjenja u povlačenju odobrenih sredstava Srbija godišnje plaća penale od oko četiri miliona evra. Od odovrenih pet milijardi evraSrbija na raspolaganju ima još oko 3,8 milijardi , od kojih je
BEOGRAD, 11. februara (Tanjug) - Za tekuće infrastrukturne projekte odobreno je oko pet milijardi evra kredita, od kojih je za sada povučeno 1,3 milijarde, izjavio je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković, koji je podsetio da zbog kašnjenja u povlačenju odobrenih sredstava Srbija godišnje plaća penale od oko četiri miliona evra.
Od odovrenih pet milijardi evraSrbija na raspolaganju ima još oko 3,8 milijardi , od kojih je oko milijardu evra u kašnjenju. "To znači da je trebalo da se povuče, a nije iskorišćeno i onda su nedostaci i štete višestruki," istakao je Vučković na konferecniji za novinare i dodao da Srbija zbog toga mora da plaća penale.
On je precizirao da Srbija zbog kašnjenja u povlačenju odobrenih sredstava plaća godišnje penale od oko četiri miliona evra.
Najviše nepovučenih kredita je, kako je naveo, u oblasti putne infrastrukture.
"Sve manja ulaganja u infrastrukturu nisu posledica štednje, već neefikasnosti u izvršavanju javnih investicija. Sredstva su dostupna, ali se slabo i nedovoljno koriste", istakao je on.
Fiskalni savet je primetio velike nedostatke u proceni projekata, u analizi isplativnosti i efikasnosti projekata, pa se, kako je naveo, stiče utisak da se nekada infrastrukturni projekti utvrdjuju u skladu sa željama investitora i kreditora, a ne u skaldu sa realnim potrebama naše države.
Ilustrujući propuste u različitim fazama realizacije projekata, on je naveo da su Koridori Srbije za sanaciju jednog tunela na deonici Dobanovci Bubanj potok, potrošili 23 miliona dinara više jer je analiza za taj projekat nije bila valjana jer je radjena u mraku.
"Razlog je taj što je analiza prilikom projektovanja sprovedena u mraku i pri intenzivnom saobraćaju, da bi se naknadno po danu, kada su uradjeni radovi, utvrdilo da je bilo propusta u tom planiranju i da je zbog toga trošak sanacije tog tunela za 23 miliona dinara veći nego što je trebalo da bude", objasnio je on.
Govoreći o najvažnijim sektorima gde se beleže kašnjenja, on je rekao da su to putna infrastruktura, železnica, energetika.
Investicije u puteve je kako je rekao u 2015. moguće povećati za više od 300 miliona evra, ponajviše na Koridoru 10 oko 130 miliona evra.
Javne investicije u Zzeleznice mogu u ovoj godini, kako je naveo, doneti povećanje od 251 miliona evra, a u energetici u iznosu od 130 miliona evra. Srbija je, kako je rekao, najgora u regionu po stanju infrastrukture jer je na 111. mestu od 148 zemalja, dok se Hrvatska nalazi na 44. mestu, a Slovenija na 34. mestu.
Od 2008.godine u Srbiji se godišnje gradi oko 30 kilometara autoputa, za razliku od Hrvatske u kojoj je to 50 kilometara, naveo je Vučković i dodao da je u 2012.godini u Srbiji izgradjeno svega 10 kilometara autoputa.
Vučković je istakao i da Srbija, kada su uporedive zemlje u pitanju, izdvaja najmanje na javne investicije u odnosu na BDP, svega 2,5 odsto BDP-a u 2014.godini, dok je kod ostalih zemalja taj procenat izmedju četiri i pet procenata.
On je podsetio da je Srbija u 2007.godini, pre izbijanja krize, za javne investicije izdvajala pet odsto BDP-a.
Ostavi komentar