Potrošači u Srbiji nisu dovoljno zaštićeni od nepoštene poslovne prakse, ocenila je ekspert na projektu "Jačanje zaštite potrošača u Srbiji" Kristine Rifa i preporučila udruženjima potrošača da počnu kampanje u kojima bi upozoravali potrošače na primere takve prakse kod trgovaca.
Rifa je objasnila da nepoštena poslovna praksa znači da trgovac dovodi prosečnog potrošača u zabludu obmanjujućim postupanjem ili oglašavanjem i da u takvim slučajevima evropsko pravo predviđa određene procedure, kao i sankcionisanje nesavesnog trgovca.
| Oglašavanje hotelske sobe sa pogledom na more, neverovatne tvrdnje o gubitku kilograma ili sredstvima protiv opadanja kose i za olakšavanje bolova, kao i popust koji se odnosi samo na mali broj artikala u radnji i izjave npr. cene od 499 dinara su još neki primeri. |
Ona je dodala da direktiva EU uređuje veliki broj nepoštenih poslovnih praksi, kada je u pitanju nasrtljivo poslovanje.
- Primer je prodavac kola koji ubeđuje kupca da ako ne kupi ta kola porodica prodavca će pretrpeti veliku štetu i neće moći da ih hrani ili školuje - navela je Rifa.
Tu spadaju i reklamiranje kvaliteta proizvoda ili skrivanje neke informacije o kvalitetu proizvoda ili nasrtljivo poslovanje kada je u pitanju prisila potrošaca da zaključe određeni ugovor.
Reklamiranje da je proizvod bez šećera, konzervansa ili aditiva, da je proizveden u EU ili da je organskog porekla, a da to zapravo nije slučaj, samo su neki od brojnih primera nepoštene poslovne prakse.
Ostavi komentar