Kineske berze prednjače u gubicima na azijskom trgovanju, dok je na evropskim berzama takođe u toku sunovrat deonica.
Jak pad vrednosti akcija usledio je nakon pretnji američkog predsednika Donalda Trampa s novim tarifama na kinesku robu.
U Aziji, sva vodeća regionalna tržišta završila su trgovanje u oštrom padu, a u najvećem minusu su šangajski kompozitni indeks, šenženski i honkoški indeks, prenosi Si-En-Bi-Si. Šangajski indeks je pao za 3,82 odsto na 2.906,43 poena, šenženski za 5,77 odsto na 1.594,05 poena, a honkoški za 3,08 odsto.
Tramp je dao nalog američkom trgovinskom predstavniku da pripremi nove tarife na uvoz robe iz Kine, zaoštravajući spor vezan za politiku Pekinga prema tehnologiji. Ovakav razvoj događaja brine kompanije i investitore zbog mogućeg kočenja globalne trgovine i ekonomskog rasta, prenosi agencija AP. |
Najava novih američkih tarifa na kinesku robu u vrednosti od 200 milijardi dolara prouzrokovala je jutros i rasprodaju akcija na evropskim berzama, a najveći udar trpe industrije automobila, rudarstva i tehnologije.
Glavni evropski berzanski indeksi oslabili su za jedan do 1,7 odsto, nakon što je Tramp upozorio da će Vašington uvesti carinu od deset odsto na kinesku robu u vrednosti od 200 milijardi dolara, jer je Peking odlučio da poveća carine na američku robu u vrednosti od 50 milijardi dolara.
Panevropski berzanski indeks STOXX 600 oslabio je za 1,2 odsto i najslabiji je od 26. aprila, a akcije na nivou evrozone opale su za 1,4 posto.
Vrednost nemačkog indeksa DAX umanjena je za 1,7 posto. Veliki proizvođači automobila Dajmler, Folksvagen i BMW oslabili su jutros za 1,5 do 2,7 odsto. Berzanski indeks automobilskog sektora najslabiji je u poslednjih sedam meseci, pošto su trgovci uračunali najavljene carine.
Multinacionalni proizvođač sportske opreme Adidas oslabio je za 1,9 odsto, a u padu je i industrijski konglomerat Simens, kao i francuski proizvođač aviona Erbas.
Ostali azijski berzanski indeksi su, u odnosu na kineske, zabeležili manji pad, pri čemu je japanski Nikei 225 pao za 1,77 odsto na 22.278,48 poena, a južnokorejski Kospi za 1,52 odsto na 2.340,11 poena.
Japanski jen, kao sigurna valuta u kriznim vremenima, zabeležio je skok vrednosti, jer su se investitori okrenuli aktivama manjeg rizika. Jen se trgovao na nivou od 109,63 jena za dolar u odnosu na ranijih 110,5 jena za dolar.
Ostavi komentar