Da li postoji mogućnost da mlada srpska startap kompanija započne posao u Velikoj Britaniji, jednoj od najuspešnijih zemalja sveta po mogućnostima za otpočinjanje posla?
Kompanija Strawberry Energy pokazuje da je moguće. Mlada hardverska firma iz Srbije je svoj prvi solarni punjač za mobilne telefone, „pametno drvo“, postavila pre šest godina na gradskom trgu u Obrenovcu, a danas se mogu videti u mnogim gradovima regiona i šire.
Prošle godine neplanirano im se otvorila prilika da počnu da posluju na britanskom tržištu, kada su proglašeni jednim od pobednika na takmičenju internacionalnih startapova u Londonu. Usledila je saradnja sa kompanijom koja se bavi izgradnjom nekretnina Canary Wharf Group, pa danas Kanari Vorf, modernu poslovnu četvrt Londona krase četiri Strawberry „pametne klupe“. Uspostavili su saradnju i sa drugim kompanijama u oblasti nekretnina, kao što su The Crown Estate i Land Securities, a nedavno su još dve „pametne klupe“ svoje mesto našle ispred tržnih centara u dva gradića Velike Britanije.
Sada su potpuno fokusirani na razvoj mreže solarnih klupa u Londonu, a cilj im je da postave 100 klupa u centralnom Londonu, a potom i u nekoliko drugih gradova u Velikoj Britaniji. Paralelno, planiraju da nastave saradnju sa postojećim distributerima u SAD, Švajcarskoj, Nemačkoj, Italiji, Grčkoj, Češkoj, Rumuniji, Slovačkoj, Izraelu i regionu, kao i da pokreću nova tržišta.
Uslovi za startap - tamo i ovde
Miloš Milisavljević, osnivač i direktor kompanije Strawberry Energy kaže da je bilo izuzetno teško krenuti od nule na zahtevnom i konkurentnom tržištu kao što je britansko, ali da je, sa druge strane, otvorenost za saradnju lokalnih partnera bila zaista dobra, iako su oni bili skroz novi i nepoznati na tržištu.„Započeli smo pregovore sa puno kompanija, gradskih uprava, kao i sa sedam centralnih londonskih opština, koje nas posmatraju vrlo korektno i profesionalno, kao i bilo kog drugog partnera. Štaviše, najviši predstavnici opština su se sastali sa nama i zbog interesovanja za naše proizvode su u veoma kratkom roku doneli odluku o saradnji, što je zaista neočekivano s obzirom na to da se radi o javnoj službi, gde se po prirodi stvari odluke sporije donose“, kaže Milisavljević. Ono što nisu očekivali, jeste da se pažnja posvećuje čak i startap kompanijama koje nisu izvorno britanske.
„Startap kultura je veoma razvijena u Londonu, to je prosto uobičajen način života i mnogo je mladih osoba koje žele da pokrenu svoj biznis“, kaže Milisavljević. U poređenju sa uslovima koji postoje za startap kompanije u Srbiji, kaže da kao najveću razliku vidi mnogo uređeniji sistem i bolji pristup finansijama.
„Ne može se uopšte porediti broj akceleratora, biznis inkubatora, co-working prostora, investitora, startap programa, događaja, mentora i ostalih potrebnih činilaca za uspešnu startap zajednicu ovde i tamo“, ističe on.
Britansko iskustvo u Srbiji
Kako bi znanje i iskustva sa britanskog tržišta prenelo u Srbiju i zemlje regiona koje žele da unaprede svoje privrede, Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije, zajedno sa British Council-om sprovodi u regionu projekat „Podsticanje preduzetništva kod mladih na Zapadnom Balkanu“ (Western Balkan Startups). Ovaj projekat pruža priliku početnicima u poslu da kroz treninge i primere dobre prakse dobiju motivaciju i praktična znanja potrebna da krenu u posao. Priliku da prisustvuju radionicama dobili su i osnivači umetničkog studija Wolfart koji su osnovali slikar Vuk Vučković i Iva Lujanski. Vučković je prošle godine privukao veliku pažnju javnosti izložbom do najsitnijih detalja naslikanih panorama gradova, pa su odlučili da otvore studio i okušaju se u privatnom poslu.Do sada je Vučković naslikao panorame Beograda, Novog Sada i Njujorka i na osnovu tih slika, Wolf Art proizvodi grafike u pet različitih veličina, na papiru i platnu. Trenutno posluju na teritoriji Srbije, ali im je glavni cilj da, prema rečima Ive Lujanski, u toku ove godine svoje proizvode predstave na inostranom tržištu i da pokrenu onlajn prodavnicu. Na seminaru u Skoplju prisustvovali su sedmodnevnim radionicama posvećenim preduzetništvu. Lujanski kaže da su za potrebe njihove kompanije najkorisnija bila predavanja posvećena internet-oglašavanju, kao i radionice koje su se odnosile na računovodstvo.
„Dragocena su nam i poznanstva sa ljudima koji su učestvovali na radionici. Upoznali smo mnogo mladih i kreativnih ljudi iz našeg regiona, koji se susreću sa sličnim problemima“, kaže Lujanski.
Prepreke za početnike
Mlade kompanije u Srbiji suočene su sa lošim pristupom finansijama, nepostojanjem olakšica, kao i manjkom programa podrške pri osnivanju biznisa i visokim poreskim nametima. Milisavljević kaže da je njima, kao hardverskoj kompaniji koja je 2010. godine počinjala sa poslom na domaćem tržištu, najteže bilo da pronađu adekvatne partnere u procesu proizvodnje, razviju prototipe i finalni proizvod i da se izbore sa izvoznim procedurama i sertifikacijom.Zbog nemogućnosti da dođu do finansija na srpskom tržištu, Strawberry Energy je, kao i mnoge druge mlade firme iz Srbije, krenula u potragu za boljim uslovima.
„U Bugarskoj se nalazi nekoliko akceleratora, kao što je Eleven Accelerator Venture Fund, koji nude investicije i mentorsku podršku, pa je sve više srpskih startapova koji na ovaj način kreću u realizaciju svojih ideja. Mi smo upravo jedan od njih“, kaže Milisavljević.
Iako je danas moguće saznati dosta o preduzetništvu preko interneta i ima sve više organizacija koje, poput British Council-a, organizuju seminare posvećene preduzetništvu, Lujanski smatra da od strane države ne dolazi dovoljno pažnje.
„Pošto pre otvaranja Wolf Art studija nisam imala iskustva u vođenju posla, administracija mi je predstavljala najveću brigu", priča Lujanski. Teško je dolazila do traženih informacija, a odgovori se često nisu podudarali.
"Mislim da bi svaka državna služba trebalo da ima ažuriran i pregledan sajt sa svim potrebnim informacijama. Možda bi trebalo napraviti kratke video-tutorijale, koji bi svima razumljivim jezikom objasnili određene procese i pojmove. Bilo bi takođe veliko olakšanje kada bi se više stvari moglo obavljati onlajn“, smatra ona.
„Mali, domaći biznisi mogu mnogo da doprinesu unapređenju ekonomske situacije u našoj zemlji, zato mislim da bi država trebalo da svoje interese preusmeri upravo na razvijanje ovakvih firmi, umesto na prilagođavanje inostranim velikim korporacijama“, smatra Lujanski. Mišljenja je da bi bilo velike koriste za mlade kada bi o preduzetništvu mogli da nauče već u srednjim školama, kroz različite radionice.
„Osim što bi omladina stekla znanja i veštine koje su u današnje vreme zaista neophodne, mladi ljudi bi od starta bili upućeni na jedan drugačiji način gledanja na posao i karijeru“, kaže Lujanski.
Ostavi komentar