Građani radije plaćaju račune na šalterima pošta ili banaka nego preko mobilnih bankarskih aplikacija, pokazalo je istraživanje Demostata sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.995 ispitanika u periodu od 1. do 7. septembra.
Prema rezultatima, čak 60 odsto ljudi je na pitanje "Kako plaćate račune" odgovorilo da to čini u pošti ili banci a 40 odsto za to koristi on lajn platforme.
Prema rečima sociologa Srećka Mihailovića iz Istraživačko - izdavačkog centra Demostat, u dobijeni podatak treba imati poverenja, iako to nije jednom zauvek dat odnos.
- Stav građana po ovom pitanju često zavisi od vremena u kojem se istraživanje sprovodi. On može zavisiti od novih informacija, od novih vesti od kojih su mediji napravili temu dana, od provizija ili taksi. Drugim rečima, taj odnos je nestabilan u odnosu na istraživanje o političkim stavovima - objašnjava Mihailović.
Za Miru Petrović, generalnu direktorku JP Pošte Srbije, podatak dobijen u ovom istraživanju nije iznenađenje.
- Činjenica je da e-banking i m-banking beleže konstantan rast i broja korisnika i broja transakcija, što je razumljivo jer se sve više koristi internet i mobilni telefon, a samim tim i dostupne aplikacije. Ali, građani imaju veliko poverenje u Poštu Srbije, koje je zasnovano na višedecenijskom kvalitetnom izvršavanju uplatnih transakcija. One se obavljaju tačno i pravovremeno, a naknade Pošte Srbije, odnosno cene najpovoljnije su na tržištu platnih usluga. Takođe, građani često transakcije uplate, plaćanja, kombinuju sa drugim uslugama koje pruža Pošta Srbije. Reč je o menjačkim poslovima, slanju pošiljaka, trgovini... Dakle, razumljivo je da korisnici koji se opredeljuju za gotovinske uplate, najšešče biraju Poštu Srbije - ističe u razgovoru za Danas Mira Petrović.
Iako se istraživanje nije time bavilo, činjenica je se iz grupe onih koji plaćaju gotovinom, većina najčešće odlučuju upravo za šalter Pošte, koja zbog toga ima i do četiri puta više finansijskih transakcija nego sve banke zajedno.
Osim niže provizije, jedan od razloga za to je i dostupnost poslovnica, jer se one i dalje otvaraju i po selima i manjim mestima, koja za bankare nisu profitabilne destinacije.
To govori da smo polupismena nacija