Prostora u budžetu ima, ali još nije poznata precizna računica koliko će se to odraziti na rast primanja
Ministar finansija Siniša Mali najavio je pre nekoliko dana dodatno smanjenje fiskalnog opterećenja rada u ovoj godine. U zavisnosti od raspoloživog fiskalnog prostora, u drugoj polovini godine biće procenjeno koliko tačno to povećanje može da iznosi.
Ali, uporedo s najavama smanjenja nameta na zarade zvaničnici najavljuju i povećanje plata u javnom sektoru i penzija, pa je neizvesno koliko će ostati novca da se rastereti privreda, što je preko potrebno da bi se povećale investicije domaćih preduzeća.Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, na sastanku sa Srpskom asocijacijom menadžera potvrdio je da postoji prostor za rasterećenje zarada od poreza i doprinosa.
– Što se tiče povećanja plata i penzija, nije sporno, budžetske brojke su dobre, nalazimo se u suficitu. Očekujemo na kraju godine da postoji blagi suficit. Postoji prostor za povećanje plata i penzija i ono što je privredi naročito bitno, rasterećenje poreza – rekao je Altiparmakov.
Privredi je važno da se što više novca ostavi za rasterećenje poreza i doprinosa na zarade, što će biti direktna stimulacija privrednom rastu. Koliko ima prostora za smanjenje poreza i doprinosa na zarade stvar je ekonomske politike vlade.
– Budžetski prostor postoji i sada je na vladi da opredeli koliko će ići na povećanje plata u javnom sektoru, koliko na povećanje penzija, a koliko na rasterećenje privrede i onda ćemo videti kada se bude pravio budžet za 2020. godinu – naveo je Altiparmakov.
Podsećanja radi, ove godine ukinuta je naknada za nezaposlenost na teret poslodavca od 0,75 odsto. Vlada Srbije je budžetom za ovu godinu predvidela rasterećenje zarada za devet milijardi dinara. Fiskalni savet je krajem prošle godine sačinio analizu prema kojoj je bilo prostora za smanjenje nameta od tri procentna poena, sa 63 na 60 odsto prosečne neto plate što bi značilo manje troškove za privredu oko 25 milijardi dinara.Posle uspešno završene fiskalne konsolidacije, apsolutni društveni prioritet u Srbiji je povećanje životnog standarda i privredni rast, složili su se članovi Fiskalnog saveta i Asocijacije menadžera. Da bi Srbija imala brži privredni rast, od trenutnih tri odsto, mora da ima veće javne investicije, kako bi stremila rastu od pet procenata. U Srbiji su javne investicije 18 odsto BDP-a, dok je u regionu prosek 23 odsto.
– Tačno je da imamo najveće strane investicije, ali i pored njih smo među zemljama sa najmanjim ukupnim investicijama. To jasno govori o nedostatku domaćih privatnih investicija i to je jedan od glavnih problema koje treba otkloniti u ovoj misiji povećanja privrednog rasta – ukazao je Altiparmakov.
Javni dug ispod 50 odsto
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković ocenio je da će i ove godine najverovatnije biti ostvaren suficit u budžetu države i da će javni dug pasti ispod 50 odsto BDP-a. On je upozorio da na neke stvari treba obratiti pažnju.
– Pri kraju prošle i u prvom kvartalu ove godine imamo pogoršanja u dinamici izvoza i uvoza, uvoz je rastao brže od izvoza. Tekući bilans je oko 20 odsto u većem deficitu u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine – naveo je Vučković, dodajući da to još uvek nisu čvrsti trendovi, ali da ih treba pratiti. Podsetio je da je suficit, u prethodne dve godine, u budžetu iznosio oko jedan odsto i da je i ova godina krenula sličnim tempom.
– Rano je još za prognozu, ali ova godina će verovatno biti na nuli ili u blagom suficitu, ako se ne desi nešto tokom godine što bi moglo negativno da utiče – naveo je Vučković.
Ostavi komentar