Narodna banka Srbije intenzivirala je kontrolu nad Univerzal bankom zbog vrlo lošeg finansijskog „zdravlja“ te banke, odnosno činjenice da je njena kapitalna adekvatnost već mesecima daleko ispod zakonskog minimuma od 12 odsto, i odredila niz mera sa ciljem podizanja adekvatnosti kapitala, ali one do sada nisu dale tražene efekte.
Prema podacima s kraja juna, koje je Univerzal banka zbog zakonskih odredbi morala da objavi, njena adekvatnost kapitala bila je samo 6,91 odsto. To znači da ta banka mora skoro da duplira svoj kapital da bi pokrila rizik koji za njeno poslovanje i opstanak predstavljaju krediti koje je odobravala.
Mišković izašao iz UniverzalaUniverzal banka, u kojoj je donedavno dominantan vlasnik bio Miroslav Mišković, proteklih meseci je videla izmenu vlasničke strukture. Mišković se povukao iz ove banke, a na njegovo mesto došla je Atlas grupa, zatim Blumark investments Nebojše Divljana, bivšeg generalnog direktora Delta đenerali osiguranja, koji je i zamenik predsednika UO Univerzala i firma Namrok park trejding. Ova tri vlasnika plus firma Globos imaju po 4,99 odsto akcija, što je maksimum koji neko može imati bez da traži dozvolu Narodne banke. Među vlasnicima Univerzala su i Farmakom, Alfaplam, Basemi i Beohemija. Miškovićevo povlačenje iz Univerzala u bankarskim krugovima se tumači političkim razlozima, odnosno prodajom kapitala trenutno „pogodnijim“ vlasnicima. |
NBS je od Univerzal banke zahtevala da obezbedi minimalni kapital od 2,6 milijarde dinara, dok je banka raspolagala sa samo 1,5 milijardi kapitala. Dodatni problem je to što se sa kapitalom od samo 13 miliona evra Univerzal banka približava granici od 10 miliona evra, koja predstavlja apsolutni zakonski minimum kapitala kojim banke u Srbiji moraju da raspolažu u svakom trenutku.
Ako bi kapital Univerzala pao ispod ove granice, banka bi morala da ili hitno nađe nedostajuća sredstva ili bi NBS morala da joj oduzme dozvolu za rad.
Srbija se ove godine suočila sa nizom banaka koje su bile u sličnoj situaciji sa kojom se sada susreće Univerzal i koje je od formalnog bankrota na kraju spasila država, utapajući ih sve redom u Poštansku štedionicu. Ovo se poslednji put dogodilo Privrednoj banci Beograd, a pre nje Agrobanci i Razvojnoj banci Vojvodine.
Zajedničko za ove tri banke je dominantno učešće državnog kapitala u njima, kakvog u Univerzalu nema. Spašavanje ovih banaka, odnosno novca njihovih štediša državu će do kraja 2014. koštati čak 800 miliona evra, kako je nedavno obelodanio Fiskalni savet, što je račun koji plaćaju građani Srbije svaki put kad u prodavnici nešto kupe i plate PDV.
Ako Univerzal banka ne uspe da drastično popravi svoje finansije vrlo brzo, građani bi uskoro mogli da očekuju još jedan takav račun.
Trenutno stanje u Univerzalu se krije od javnosti. Upitani o aktuelnoj kapitalnoj adekvatnosti ove banke, u NBS se pozivaju na zakon koji taj podatak tretira kao službenu tajnu, dok u Univerzalu odbijaju da odgovore.
Ostavi komentar