Prosečna poreska stopa u Srbiji, u periodu od 2012. do 2017. godine, porasla je za 13,6 odsto, pokazuje istraživanje "Kvartalnog monitora", publikacije Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).
Kako se navodi, najveći deo tog rasta ostvaren je u 2013. i 2014. godini, dok je nakon toga rast poreskih stopa bio sporiji i odnosio se pre svega na blago povećanje stopa akciza. Za tih pet godina, od 2012. do 2017. povećano je ukupno šest poreskih stopa. Tako je porez na dodatu vrednost (PDV) skočio sa 18 odsto na 20 odsto krajem 2012. godine, dok je snižena stopa PDV-a sa osam odsto otišla na 10 odsto od početka 2014. godine.
Raslei akcize na cigarete i gorivo
Takođe, došlo je do rasta stope poreza na dobit od 2013. godine, koja je sa 10 odsto povećana na 15 odsto. S druge strane, početkom 2014. godine ukinut je tzv. investicioni poreski kredit kod poreza na dobit, zbog čega je došlo do povećanja poreske stope za dodatna četiri procentna poena. Inače je, po ovom osnovu, godišnji poreski rashod budžeta iznosio oko 20 milijardi dinara. U ovom periodu uvedena je i nova akciza, na struju, koja iznosi 7,5 odsto, a počela je da se primenjuje od avgusta 2015. godine.Poslednje povećanje odnosilo se na akcize. Prvo su postepeno povećavane akciza na cigarete u skladu sa dogovorenim kalendarom. Tako je u oktobru 2012. izvršeno povećanje specifične stope akciza na cigarete sa 26 na 43 dinara po kutiji, dok je tzv. ad valorem stopa blago snižena, sa 35 odsto na 33 odsto. Nakon toga, ad valorem stopa nije menjana, dok je specifična stopa povećavana svake godine, pa je u 2017. godine iznosila 65,5 dinara po kutiji. U istom periodu su povećavane i stope akciza na gorivo, i to naročito na dizel gorivo, tako da je akciza na dizel povećana sa 37,1 dinar po litri u 2012. na 54,9 dinara po litri 2017. godine. Akciza na bezolovni benzin je uglavnom povećavana za stopu inflacije.
Pojedinačano posmatrano, najveći rast, odnosno opterećenje za građane i privredu, imalo je uvođenje nove akcize na struju od 7,5 odsto.
Veći prihodi u budžetu
Autori ovog istraživanja, Milojko Arsić, Saša Ranđelović i Nikola Altiparmakov, naglasili su da je rast stopa kod većine osnovnih poreskih oblika uticao i na povećanje ukupne prosečne ponderisane poreske stope, što je za posledicu imalo rast poreskih prihoda u budžetu.- Učešće poreskih prihoda u BDP-u od 2012. do 2017. godine poraslo je za 2,4 procentna poena, pri čemu su u tom periodu znatno povećane stope većeg broja poreskih oblika, uključujući PDV, akcize i porez na dobit. Rast poreskih prihoda ostvaren je po osnovu rasta prihoda od akciza, poreza na dobit, a nešto manje od PDV-a i doprinosa – navodi se u publikaciji "Kvartalni monitor".
Prema rečima autora, od 2012. do 2015. godine uočena je stagnacija poreskih prihoda (rast za 0,1 odsto BDP-a), iako su u tom periodu brojne poreske stope povećane.
- Do osetnog rasta poreskih prihoda došlo je od 2015. do 2017. godine, i to za 2,3 odsto BDP-a, iako u tom periodu nije bilo znatnijeg povećanja poreskih stopa – istaknuto je u ovom istraživanju.
Kako je zaključeno, u periodu od 2012. do 2017. poreski prihodi su realno porasli za 14,3 odsto, pri čemu je u periodu 2012 – 2015. taj rast bio vrlo spor i iznosio je svega 1,6 odsto, dok je nakon toga došlo do ubrzanja, pa je u 2016. i 2017. realan rast prihoda kumulativno iznosio 12,5 odsto.
- Na dinamiku poreskih prihoda uticali su povećanje poreskih stopa, realan rast poreskih osnovica, kao i suzbijanje sive ekonomije – naglašeno je u "Kvartalnom monitoru".
Ostavi komentar