Garderoba poznatih svetskih brendova u Srbiji drastično je skuplja u odnosu na istu odeću i obuću u zemljama Evropske unije. Trgovci i uvoznici koji zastupaju razne brendove zaračunavaju marže od 200, 300 pa i 400 odsto, tvrdi Milan Knežević, vlasnik modne kuće Modus i predsednik Unije tekstilaca.
I dok jedni na to gledaju sa negodovanjem, drugi tvrde da sve to spada pod tržišnu utakmicu u kojoj prodavci garderobe koji su konkurenti mogu da učestvuju i dobro zarade.
| Vlasnik Mone Đorđe Momirović navodi da ta modna kuća sve bolje posluje, iako nema prodavnice u velikim tržnim centrima. - Ukoliko se Srbija opredelila za kapitalizam, i ukoliko smo prihvatili da je dobro imati konkurenciju, ne vidim šta je sporno u tome da neki proizvođači pokušavaju što skuplje da prodaju svoju robu. To isto rade i drugi proizvođači širom sveta. Oni proizvođači koji su konkurentni, moći će da prodaju svoje proizvode. Potrošači će kupovati i kod jednih i kod drugih, u zavisnosti šta im je povoljnije za džep. Mene više brine što garderoba mnogih brendova nije kvalitetna, a ima visoku cenu. Ali i to je odluka svakog proizvođača ponaosob, kojim će putem graditi ime na tržištu. Mona je uspela da ove godine poveća promet za 15 odsto, tako da što se nas tiče, strani brendovi samo neka dolaze – kaže Momirović. |
Knežević navodi da je proizvodna cena majice četiri evra, pantalona od sedam do devet evra, a suknje od šest do najviše devet evra.
- Monopolisti koji zastupaju razne brendove i zaračunavaju bezobrazno skupe marže, zapravo naplaćuju porez na budale. Ne želim nikoga da uvredim, jer neki građani u Srbiji kupuju markiranu robu. Imaju pravo da sa svojim novcem rade šta žele, ipak, trebalo bi da znaju da ta roba nigde nije skupa kao u Srbiji – kaže Knežević.
Čuveni brendovi su svoje mesto našli u velikim tržnim centrima. Ako se prošetate nekim od najposećenijih šoping molova u Beogradu, primetićete da manjka domaćih proizvođača odeće i obuće.
- Tačno je da svi ti brendovi moraju da plate skup zakup lokala. Međutim, ovde je problem nešto drugo. Njih štite tržni centri jer ne žele da im u velikom broju ulaze domaći proizvođači koji bi mogli da prodaju majice po 600 dinara. Tako se pravi selekcija, ko će moći a ko ne da prodaje robu. Oni ne žele da imaju narodni centar sa razumnim cenama, već brendove koji će istu tu majcu da prodaju za 1.600 dinara. Najgore što je kvalitet tih brendova ispod zadovoljavajućeg nivoa, što je zaista sramota – dodaje Knežević.
On kaže i da kupci greše kada misle da je roba koja se gužva loša. Naprotiv, sve što valja to se i gužva. To su kvalitetni prirodni materijali: pamuk, lan, vuna, svila, dok se ne gužvaju poliamid i poliester.
Ostavi komentar