EUR 117,59 USD 104,94 CHF 109,15

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 04.06.20. :: 117.5937 rsd

Tekst objavljen: 18.03.2020 12:15        


Za razliku od epidemioloških prilika, vremenske su gotovo idealne za stevu šećerne repe pa to ovih dana koriste i vojvođanski paori. Posao ne može i ne sme da čeka pa je tako i na njivama u čenejskom ataru

Poljoprivrednici izlaze na njive, setva ne može da čeka

Među onima koji ovih dana seju slatki koren je poljoprivrednik iz Kisača Jozef Fokman, kog smo zatekli na radnom mestu u čenejskom ataru. Sa zemljoradničkom zadrugom iz Kisača grčka kompanija „Helenik šugar” sklopila je ugovor o ovogodišnjoj setvi repe na 90 hektara, a jedan od kooperanata je i Fokman.

Za šećernu repu se, kaže taj kooperant zemljoradničke zadruge, opredelio jer zna unapred koliko će dobiti novca po vađenju slatkog korena.

– S grčkom kompanijom „Helenik šugar” ugovoreno je da tona repe košta 34 evra, a ukoliko digestija bude iznad 15,5, na svaku tonu kompanija će dati još evro, što praktično znači da će tona koštati 35 evra – kaže Fokman, i dodaje da Grci plaćaju poljoprivrednicima i polovinu izdataka za seme.

Veli da ne veruje da će digestija biti iznad 15,5 jer svake godine bude sve niža.

– Lane sam imao repe na deset hektara i u početku je digestija bila 16, a onda je pala na 14 i naposletku je prosek bio 15,9. Ipak, prinos je bio vrhunski – 80 tona – ističe naš sagovornik, i dodaje da će ove godine repe posejati na 12 hektara, i da će je sejati i njegova dva sina, ali sva trojica svako za sebe.

U Poslovnom udruženju za industrijsko bilje očekuju da će šećerna repa zauzeti između 40.000 i 45.000 hektara, dok je prošle godine bila posejana na svega 29.000 hektara.

Samo pre tri godine – 2017. – slatki koren vadili smo s blizu 60.000 hektara.

Na nagli pad površina pod repom uticala je cena gotovog proizvoda, jer se u radnjama kilogram šećera prodavao između 60 i 65 dinara, dok se već mesec dana u prodavnicama ne može naći kilogram šećera za 65 dinara i ispod toga, već se kreće blizu 70 dinara, što može biti razlog da šećerna repa bude zanimljiva ratarima. Mada i stimulacije koje šećerane daju poljoprivrednicima takođe mogu pokrenuti zemljoradnike da se opet bave repom.

Direktorka Poslovnog udruženja za industrijsko bilje Olga Čurović kaže da treba sačekati još neko vreme da bi se dao konačno podatak o tome da li su tačne pretpostavke da ćemo pod repom imati i do 45.000 hektara.

– Postoje realne šanse da se ratari u poslednji čas opredele za setvu šećerne repe jer šećerane daju dobre pogodnosti da se repa vrati na njive – kazala je Olga Čurović.

Imamo šećera za sebe i za druge

Srbija je lane preradila 400.000 tona šećera, dok je domaćem tržišti potrebno 220.000 tona pa je 180.000 tona bio višak, za inotržište. Lane je naš šećer prodavan u izvozu za 387 dolara tona, dok je 2014. godine Srbija šećer prodavala za blizu 550 dolara tonu, što dovoljno goovri o tome koliko je cena te namirnice pala za pet godina.

Dr Živko Ćurčić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu poručuje da je vreme idealno za setvu jer zemlja nije više vlažna.

– Na oglednom polju instituta repa koju smo posejali pre izvesnog vremena je već nikla, a ove sedmice sejemo još jednu parcelu na oglednom polju – kazao je dr Ćurčić. – Poljoprvrednici koji su odlučili da seju šećernu repu sada imaju idealno vreme da izađu na njive i obave posao.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
olga čurović poljoprivreda setva šećerna repa vojvodina

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana