Položaj žena u Srbiji je neravnopravan, a one su posebno obespravljene u poljoprivredi, izjavila je danas ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković.
"Jedan od primera je činjenica da žene, koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava, nemaju pravo na porodiljsko odsustvo, jer po zakonu o radu, nisu u radnom odnosu, iako državi plaćaju doprinose za zdravstveno i penzijsko osiguranje, jednako kao svaka zaposlena žena ili preduzetnica", navela je ministarka.
Bogosavljević Bošković je na skupu o rodnoj osetljivosti u razmeni informacija u toku prirodnih nepogoda, precizirala da su samo 17 odsto žena vlasnice poljoprivrednih gazdinstava.
"Ako je od njih skoro polovina starija od 65 godina, jasno je da nema reči o kategoriji budućih majki, koje bi mogle da budu korisnice porodiljskog odsustva", istakla je Bogosavljević Bošković.
Ona je navela da se žene koje se bave poljoprivredom često susreću sa neplaćenim radom, nedostupnim zdravstvenim uslugama, nedostatkom informacija i nasiljem u porodici.
Bogosavljević Bošković je objasnila da žene u poljoprivredi zbog tradicionalno postavljenih vrednosnih stavova i uloge u porodici nemaju ravnopravan pristup resursima, pravima i informacijama.
U cilju podsticanja ravnopravnijih odnosa u poljoprivredi, jedan od ciljeva Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti je i uvođenje posebnih podsticaja za žene u poljoprivredi, kazala je Bogosavljević Bošković.
Šef odeljenja za demokratizaciju misije OEBS-a u Srbiji Jan Luneberg rekao je, osvrnuvši se na katastrofalne poplave koje su lani pogodile Srbiju, da prirodne nepogode ne biraju ni granice ni rod.
On je naglasio da je rodna ravnopravnost vrhovni prioritet jer, dodao je, puno uključivanje žena, ključno za opštu bezbednost i ekonomski prosperitet jedne zemlje.
Na skupu su predstavljeni i rezultati rodne analize uticaja poplava u Srbiji 2014. godine, koja je pokazala da građani nisu bili pripremljeni za vanrednu situaciju niti su imali informacije o pravilnom postupanju u tom slučaju.
U istraživanju se navodi i da su biološke razlike, ali i rodne uloge, uslovile da se žene osećaju bespomoćnije od muškaraca i da se mnogo više oslanjaju na profesionalnu i organizovanu podršku.
To je sramota. U 21. veku, kada žena u Nemačkoj veštačkom oplodnjom rodi četvorke neko će da kaže da je jasno da nisu korisnice porodiljskog', a šta će da rade mlade žene poljoprivrednice? I recito jasno da je reč o primitivnosti i zatucanosti sistema, i pojedinaca i još gore organa vlasti, nemojte to 'tradicionalno postavljenih vrednosnih stavova i uloge u porodici'.