Na tržištu maloprodaje u Srbiji strane kompanije sa manje od 50 posto prihoda, ipak zauzimaju više od 55 odsto ukupnih površina svih prodavnica u našoj zemlji. U Srbiji se tri odsto kompanija nalazi u većinskom vlasništvu stranaca, one stvaraju svaki peti dinar dodatne vrednosti, dok u srpskom izvozu učestvuju sa više od 50 procenata, podaci su Privredne komore Srbije, a na tržištu maloprodaje stranci drže skoro polovinu prihoda.
Direktor sektora za analitiku i usluge PKS Bojan Stanić objašnjava za Tanjug da su strane kompanije najzastupljenije u bankarskom sektoru Srbije, u auto industriji i proizvodnji auto delova, kao i da raste njihovo u učešće u sektoru rudarstvu.
Na tržištu maloprodaje u Srbiji strane kompanije sa manje od 50 posto prihoda, ipak zauzimaju više od 55 odsto ukupnih površina svih prodavnica u našoj zemlji.
Tržište maloprodaje u Srbiji poslednjih godina beleži rast prihoda pokazuju podaci, a dominantni su domaći trgovci i male radnje gde postoji prostor za modernizaciju ali i bolje uslove za rad zaposlenih u manjim trgovinama.
Dominatni igrači su i dalje "Delez" i slovenačka kompanija u vlasništvu hrvatskog "Agrokora" u restrukturiranju - "Merkator".
Sekretar udruženja za trgovinu PKS Žarko Malinović ocenjuje da je "Merkator" važna platforma za plasiranje domaćih proizvoda, ne samo u Srbiji već i u regionu, i navodi da je s 21 hiljadom srpskih proizvoda na policama, ovaj lanac "de fakto" srpski.
Ocenjuje da se ne može govoriti o krizi na srpskom tržištu zbog krize "Agrokora", jer se, kaže, situacija s tom kompanijom stabilizovala.
Može se, dodaje, reći da je reč o razvoju, jer i menadzment "Merkatora" iz Ljubljane razmišlja u ovom pravcu.
Malinović smatra da je manje važno ko će na kraju biti vlasnik ovog trgovačkog lanca i dodaje da se "sa sigurnošću zna da postoji interesovanje ozbiljnih igrača u maloprodaji za srpski deo kompanije ali i za kompaniju u celini".
Za srpsku privredu je važno da jača prisustvo svojih proizvoda na policama i domaćih i stranih trgovačkih lanaca, kaže on, jer je, podseća, to uslov za bolju prodaju srpskih proizoda na stranim tržištima.
Pola stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu stigne u Srbiju, od toga 70 odsto dolazi iz EU, a u poslednje vreme beleži se jači priliv stranih direktnih investicija iz Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Ostavi komentar