Pokretanje sopstvenog biznisa nije lak posao, ali u isto vreme predstavlja izazov, kažu mladi ljudi koji su se odlučilio na taj korak, ističući i da im kasnije preduzetnički duh postaje stil života, ali i da bi im određene olakšice na početku dobrodošle.
Pokretanje sopstvenog biznisa nije lak posao, u isto vreme je i izazov, a ja sam u uzgoju koza pronašla ne samo budući posao od koga ću živeti već i novi stil života i uvek bih izabrala isto - ovako počinje svoju priču Jelena Marić vlasnica gazdinstva "Carpe diem iz Srbobrana.
Marić, koja je inženjer pejzažne arhitekture odlučila je pre dve godine da kupi oko 58 koza, a sada ih na farmi koja raspolaže i mlekarom ima stotinak.
U mlekari joj pomaže desetak radnika, a danas proizvode iz njihove mlekare imaju svi veći trgovinski lanci u zemlji.
"Ranije sam se bavila zaštitom prirode, jer sam završila pejzažnu arhitekturu i pre nekoliko godina suprug i ja smo počeli da istražujemo o kozarstvu i shvatili smo da je reč o proizvodima koji su deficitarni kod nas, jer mleko od koze je pola hrana, pola lek i može pomoći i deci koja imaju alergiju, ali i odraslima koji imaju problema sa jetrom", ispričala je Jelena kako se odlučila baš za ovaj posao.
Početak nije bio lak, bio je izazov, dosta su čitali o tome i informisali se kaže, jer im je kozarstvo ipak bilo nepoznanica, a vremenom su shvatili da je to predivan posao u kome danas uživaju.
Ističe da su i ona i muž, koji je takođe fakultetski obrazovan nailazili u početku na osudu okoline, ali i porodice kada su odlučili da se bave ovim poslom.
Na to se ne treba obazirati ako imate viziju i motivaciju, poručuje Jelena svima koji planiraju da se kao i ona upuste u preduzetničke vode.
Govoreći o svojim proizvodima, Jelena kaže da joj je najvažnije bilo da su oni organskog porekla, i nastoje da budu bezbedni, higijenski ispravni i da se sa svojim prepoznatljivim ukusom istaknu na tržistu.
Kako kaže, na samom početku posla aplicirala je za sredstva u različitim projektima, i fondacija.
Fondacija Ana i Vlade Divac dosta nam je pomogla i Poljoprivredni fakultet je kroz projekat dosta pomogao u osnivanju mlekare i svima njima sam zahvalna što su prepoznali našu ideju i entuzijazam, ističe ona.
Kako kaže, raduje je i to što sada mnogi dolaze u njenu mlekaru, interesuju se i raspituju o kozarstvu.
i to specifičan za koji se treba dobro pripremiti, kaže Jelena.
Kako ističe - da se ponovo vrati na početak i ima nekoliko izbora opet bi odabrala isto - kozarstvo.
Mladi Vladimir Vasilić, glumac po profesiji odlučio je pre skoro dve godine da započne sopstveni biznis- proizvodnju sapuna.
Kako kaže, ta dva posla, koja obožava spaja ono što mu je najvažnije - kreativnost i igra.
Ideja da proizvodi glicerinske, mirišljave sapune sa različitim neobičnim aplikacijama u svojoj radionici "Paun sapuni" došla mu je sasvim slučajno, kada je, kako je ipsričao, gledao jedan prilog na televiziji u kome je jedna gospođa pravila sapune po staroj tradicionalnoj recepturi.
"Tada sam se zainteresovao jer poslednjih nekoliko godina unazad razmišljam šta bi mogao biti moj privatni posao kojim bi se bavio, da bude dovoljno kreativan, da mi drži pažnju i tako sam pokušao da pravim glicerinske sapune", ispričao je Vasilić.
To mu, kako kaže, daje i mogućnost da se igra bojama i oblicima, mirisima.
"Počeo sam da istražujem, učim, razgovaram sa ljudima i sakupljam savete i došao do toga da započnem ovaj biznis", rekao je Vasilić.
Od velike koristi mu je, kako kaže, bila obuka i NSZ o tome kako započeti neki posao, ali i pravljenje biznis plana.
Vasilić se prisetio i svoje primarne profesije glume ističući da je to njegov poziv, ali da je trenutno svoju prvu ljubav morao da ostavi po strani.
Akademiju umetnosti završio je u Novom Sadu 2004. godine, a nakon što je diplomirao radio je šest godina a u šabačkom pozorištu.
Kada sam smišljao šta bi bilo drugo čime bih se bavio, našao sam vezu između te dve profesije, a kreativnost je bila na prvom mestu", kaže sagovornik Tanjuga.
Ipak odlučio je i da ne zapostavi svoju primarnu profesiju i sada se bavi sinhronizacijom crtanih filmova i povremeno daje glas likovima iz crtaća.
Ističe i da mu je najvažnija reakcija ljudi, potencijalnih kupaca, a posebno ga raduje što su za njegove proizvode, biljnog porekla zainteresovani stranci.
Njegovi prozivodi sada mogu da se nađu u prodavnicama starih zanata, ručne izrade, kao i radnjama sa suvenirima u Knez Mihajlovoj, Super marketu, Mikser hausu ...
Želja mu je da izvozi svoje proizvode na strano tržište.
Kako kaže, nije lako ući u veće trgovinske lance jer to pre svega mnogo košta, ali se ipak nada i toj mogućnosti.
Milica Radović iz Aranđelovca je sa svojim prijateljem Goranom Kijanovićem nakon dužeg perioda bezuspešnog traženja posla odlučila da osnuje turističku agenciju u tom gradu.
Posle završenih studija novinarstva i određenog vremena provedenog u traženju posla, završila je i master studije u nadi da će tako lakše uspeti da nađe posao.
Međutim, godinu dana radila sam kao novinar na lokalnoj televiziji u Aranđelovcu, a onda sam ostala bez posla, priča Milica.
Onda sam počela ponovo da razmišljam o zaposlenju i mogućnostima da u svojoj struci nađem posao. Kako izgledi nisu bili povoljni prihvatila sam predlog prijatelja da zajednički otvorimo turističku agenciju. Ja sam imala obrazovanje, a on višegodišnje iskustvo u turizmu stečeno kako u zemlji tako i na prekookeanskim i rečnim brodovima širom sveta sto je bilo od velike koristi, priča Milica.
Početna ulaganja, kaže nisu zahtevala zaduživanje, što im je kaže olakšalo odluku o pokretanju sopstvenog biznisa.
Dok su sređivali poslovni prostor njih dvoje nisu gubili vreme, i prošli su nekoliko stručnih kurseva u većim agencijama kako bi se što bolje upoznali sa poslom i prve klijente dočekali spremni.
Od prvih razgovora oko zajedničkog posla znali smo da neće biti lako I da ništa neće doći samo i preko noći. Znali smo da ćemo morati dosta da radimo i da se usavršavamo kao i da marketing može dosta da nam pomogne. Skoncentrisali smo se na navike i Ćelje Aranđelovčana što se tiče putovanja i destinacija i tome dali primat, kaže sagovornica Tanjuga.
Kako kaže rade tek nekoliko meseci, ali su zasad zadovoljni.
Znamo da nam treba bar godinu dana kako bi bar malo razvili posao i spremni smo da radimo i borimo se kvalitetom, kaže Radović.
Borisav Radojković po zanimanju ekonomista odlučio je da se vrati iz Londona gde je živeo i radio jedno vreme, u Srbiju i pokrene zanatsku proizvodnju piva.
Najviše mi smeta to što kod nas svi pametni i kreativni ljudi ulažu energiju i znanje da beže iz Srbije, a mogu da ulože u nešto drugo, rekao je on ističući da je taj trend želeo da promeni.
On je međutim, ukazao i na neke od problema koje otežavaju mladima u početku kada odluče da razviju svoj posao.
Smatram da bi mogli da budemo malo fleksibilniji jer ako se već NSZ ili neka druga institucija trudi i pokušava da navede mlade da počnu svoj posao, moglo bi malo da bude više razumevanja i tolerancije u startu, rekao je Radojković.
Ipak kako kaže, svima treba malo vremena kada počinju sa nekim poslom i ne treba seći granu koja je tek počela da raste.
Inače, Vlada Srbije je 2016. proglasila Godinom preduzetništva, pa onima koji su rešili da sami sebi budu gazde podstiče kroz 33 programa, za koje je opredeljeno ukupno 16 milijardi dinara. Od tog iznosa 4,4 milijarde čine bespovratna sredstva.
Kako je Tanjugu rečeno u Ministarstvu privrede, cilj Vlade Srbije je razvoj konkurentne privrede koja počiva na idejama privatne inicijative i preduzetničkog duha, zbog čega je prvi put objedinila kapacitete, opredelila nikad veća sredstva i usmerila ih na razvoj malih i srednjih preduzeća. Više od 28 državnih i evropskih institucija, nevladinih organizacija i udruženja privrednika uključilo se u Godinu preduzetništva.
Ostavi komentar