Dva su trenda prisutna od početka godine - prvi da su banke snizile kamatnu stopu za dozvoljeni i nedozvoljeni minus, dok sa druge strane povećale provizije za veliki broj usluga, a neke su počele i da naplaćuju.
Nema tarifnika banke koji je isti, a broj usluga koji se nalazi i naplaćuje iznosi više stotina. Od početka godine, međutim, banke snižavaju kamatne stope za dozvoljeni minus.
Kada se uporede prosečne ponderisane kamatne stope na prekoračenja za tekući od januara do poslednjih podataka za jun, primetno je pojeftinjenje ove usluge. Čak je 16 banaka snizilo cenu korišćenja popularnog minusa, a devet blago povećale, dok je kod jedne cena ostala nepromenjena. Tako da ova usluga sada u zavisnosti od banke se kreće od 15,12 odsto do 36,27 odsto, a januaru raspon je iznosio od 19,24 odsto do 36,36 odsto.
U Srbiji ima 7,5 miliona tekućih računa, a u odnosu na decembar 2017. više je za 35.612. Iznos dozvoljenog prekoračenja je 46,6 milijardi dinara (395,2 miliona evra). Međutim 239.043 računa je u kašnjenju i njihovi korisnici ulaze u nedozvoljeni minus čije kamate uopšte nisu male.
Nedozvoljeni minus je ubedljivo najskuplja pozajmica iz nužde. Raspon mesečnih kamatnih stopa za ulazak u nedozvoljenu zonu u januaru iznosio je 10,94 odsto do čak 72,60 odsto, u junu od 11,27 do 59,46 odsto.
I dok s jedne strane blago pojeftinjuju usluge, druge poskupljuju ili počinju da se naplaćuju. Nedavno su klijenti banaka dobili obaveštenje da će banke menjati tarifnike. Iako to nisu činile, mnoge su počele da naplaćuju upit stanja na bankomatu, transakcije preko mobilnog ili kompjutera.
Ostavi komentar