VAŠINGTON, 16. februara (Tanjug) - Vašington podržava ideju formiranja energetske unije EU, koja predstavlja jedan od prioriteta Evropske komisije i smatra da je jačanje evropskog energetskog tržišta u interesu šire transatlantske zajednice, navodi se u analizi Nemačkog Maršalovog fonda.
VAŠINGTON, 16. februara (Tanjug) - Vašington podržava ideju formiranja energetske unije EU, koja predstavlja jedan od prioriteta Evropske komisije i smatra da je jačanje evropskog energetskog tržišta u interesu šire transatlantske zajednice, navodi se u analizi Nemačkog Maršalovog fonda.
Potpredsednik Komisije i komesar za energetiku Maroš Šefčovič je ranije ovog meseca izjavio da su niske globalne cene nafte "zlatna prilika" za EU da razradi plan formiranja energetske unije, s ciljem da smanji energetsku zavisnost od Rusije, navodi se u tekstu Daglasa Hengela naslovljenom "Američki pogled na Evropsku energetsku uniju".
Plan Komisije uključuje pet "stubova" energetske politike u 28 zemalja EU: smanjenje emisije štetnih gasova, ulaganje u tehnologiju, unapredjenje energetske efikasnosti, razvoj jedinstvenog evropskog energetskog tržišta i diversifikacija dostave energije. Ključni element plana je, kako je naveo Šefčovič, smanjenje zavisnosti Evrope od nafte i gasa iz Rusije u vreme rastućih tenzija izmedju istoka i zapada zbog krize u Ukrajini, podseća autor.
Energetska unija ima za cilj formiranje konkurentnije, snažnije i održivije zajedničke energetske politike, uz reformisanje načina na koji zemlje EU proizvode, transportuju i koriste energiju. Unija bi doprinela jačanju unutrašnjeg tržišta EU, smanjenju zavisnosti od uvoza, kao i povećanju energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije.
Iako zemlje koje nisu članice EU nisu direktno uključene u oblikovanje energetske unije, Maršalov fond veruje da bi Vašington imao dosta saveta za Brisel. Sam Šefčovič je izjavio da su tržišta EU suviše fragmetisana, odnosno nedovoljno integrisana u energetski sistem EU.
SAD bi Briselu savetovale da ubrza finalizaciju harmonizovanih propisa za trgovanje gasom i strujom unutar EU, podsećajući na značaj i prednosti integrisanog tržišta. Svi Evropljani bi imali koristi od snažnije konkurencije, koja bi spustila cene i povećala energetsku sigurnost kroz diversifikaciju izvora energije i ruta isporuke, navodi Maršalov fond.
Još jedan savet tiče se transparentnosti ugovora o uvozu, pre svega prirodnog gasa iz Rusije, da bi se okončale diskriminatorne cene i tržišna zloupotreba od strane ruske gasne kompanije Gasprom. Kada Gasprom postane samo jedan u nizu isporučilaca energenata, a cene budu odredjene tržišnim uslovima bez uticaja politike, Evropa će učiniti ogroman korak ka jačanju energetske bezbednosti, navodi se u analizi fonda.
EU je najveći klijent Gasproma van Rusije, a veliki deo ruskog gasa u Evropu stiže preko Ukrajine. EU i SAD su Moskvi uvele niz sankcija zbog njenog stava o Ukrajini, ali je, kako se ocenjuje, uticaj tih sankcija na izvoz ruskih energenata zanemarljiv, zbog velike zavisnosti EU od njih.
Snažnija regionalna saradnja ublažila bi rizike i ravnomernije rasporedila troškove prelaska na čistije izvore energije. U tom svetlu, Vašington bi pozdravio odluku da se formira radna grupa za energetsku bezbednost u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, nakon odluke Rusije da odustane od projekta izgradnje gasovoda Južni tok.
U tekstu se podseća da je Vašington blisko saradjivao sa Evropom na kreiranju Medjunarodne agencije za energetiku 1974. da bi zajednički odreagovali na prekide dostave nafte iz arapskih zemalja, a SAD i Evropa udružili su snage i u promovisanju transporta nafte i gasa iz kaspijskog regiona ka Evropi, zaobilazeći Rusiju.
Saradjivali su i na polju energetske bezbednosti i klime u okviru Grupe sedam najrazvijenijh zemalja sveta (G7) i Grupe 20 najvećih svetskih privreda (G20). Takodje su formirali Energetski savet SAD-EU koji podstiče saradnju i uskladjivanje energetskih politika i istraživanje čiste energije.
Iako je Evropa znatno napredovala u jačanju energetske bezbednosti, konflikt u Ukrajini naglasio je slabosti koje još uvek postoje. Potpredsednik SAD Džo Bajden je na tu temu u novembru rekao da Rusija ima čitav dosije slučajeva u kojima je dostavu energenata koristila kao oružje spoljne politike, naviodi se u analizi Nemačkog Maršalovog fonda.
Ostavi komentar