Počinje jesenja setva

Poljoprivrednici motivisaniji jer je cena bolja nego prošle godine zbog pandemije i veće tražnje žitarica na svetskom tržištu

Žito će ove jeseni u Srbiji, prema prvim predviđanjima, biti posejano na oko 600.000 hektara, što je više nego lani. Prema mišljenju stručnjaka, poljoprivrednici bi mogli da budu motivisaniji za setvu pšenice jer je cena sadabolja zbog dešavanja izazvanim pandemijom kovida 19 i veće tražnje žitarica na svetskom tržištu.

U našoj zemlji, prema različitim izvorima, prošle godine je bilo posejano između 570.000 i 595.000 hektara pšenice.

– Setva u Srbiji malo kasni zbog kiše, a i kukuruz još nije skinut sa svih njiva. Proizvođači su čekali da spadne vlaga kako ne bi platili sušenje, a onda su došle padavine bar jednom nedeljno, što je usporilo žetvu – kaže Vukosav Saković iz udruženja „Žita Srbije”.

Optimalno vreme za jesenju setvu pšenice jeste između 5. i 25. oktobra, ali naš sagovornik napominje da se u Srbiji seje i celog novembra, što je nekada pun pogodak, a nekada i promašaj.

Raspoloženje ratara za sejanje žita postoji i, ako vremenske prilike budu dobre, on očekuje da će površine pod pšenicom ove godine biti nešto veće nego prošle. To bi, prema njegovom mišljenju, moglo da bude čak i više od 600.000 hektara.

– U poslednjih sedam godina, u čak šest je u svetu obaran rekord u proizvodnji pšenice. To je dovelo do hiperprodukcije i zbog toga su cene, pre ovih poskupljenja, zaista bile niske. Cena je sada dobra, pa su proizvođači u Srbiji zainteresovani za setvu – kaže Saković.

Upitan da li očekuje manji udeo pšenice „sa tavana” na našim njivama, budući da je taj procenat već oko 50 odsto, što smanjuje kvalitet zrna i predstavlja veliki problem i kad je reč o izvozu, on kaže da se to neće promeniti „sve dok proizvođači ne prestanu da kupovinu deklarisanog semena shvataju isključivo kao trošak, a ne kao priliku da povećaju prinose”.

Kaže da se to sa pšenicom (pa i sa sojom) radi svuda u svetu, ali da zabrinjava procenat semena „s tavana” na srpskim njivama.

– Nesporno je da je bolje imati dorađeno, deklarisano i zaštićeno seme pšenice i to je prvi preduslov koji treba ispuniti da biste mogli da očekujete izvanredne prinose. Problem je tome što veliki deo naših proizvođača manje razmišlja o visini prinosa i prihoda od toga, a više o snižavanju troškova. A podizanja prinosa nema bez deklarisanog semena – ističe Saković.

Prema njegovim rečima, svetska proizvodnja pšenice zasniva se, pre svega, na rastu prosečnih prinosa. Postoje države, poput Ukrajine, Rusije i Rumunije, koje su tradicionalno imale niske prinose, a sada sa boljom agrotehnikom stižu do impresivnih rezultata.

S druge strane, kaže, primetna je i tendencija, kao u Brazilu, da se izazivaju veštački požari i pale prašume kako bi se došlo do novih obradivih oranica. Svet se praktično okreće „otimanju” zapuštene zemlje kako bi je pretvorio u plodnu, a sve to moglo bi još više da se ubrza zbog straha od pandemije i obezbeđivanja zaliha hrane.U Ukrajini je, recimo, oko osam miliona hektara u parlogu, a Srbija sve poseje na dva i po miliona hektara.

– Normalno je da će Ukrajinci svu tu zemlju postepeno stavljati u funkciju, tako da će proizvodnja pšenice sigurno rasti. Očekuje se da će cene biti dobre, ali ne konstantno, već periodično, onda kada se pojave regionalne nestašice ili zavlada strah da neće biti dovoljno robe, kao što je to sada slučaj – smatra Vukosav Saković.