Građani Srbije duguju bankama po 909 evra, što je znatno manje od evropskog proseka, ali i te kako veliki teret za primanja koja su, prema statistici, među najnižima u regionu.
Svaki građanin Srbije duguje bankama po 909 evra ili nešto više od dve prosečne plate. Prema podacima Kreditnog biroa, ukupni dugovi za sve vrste zajmova premašuju 741 milijardu dinara ili oko šest milijardi evra. Građani su najviše uzeli stambenih i gotovinskih kredita, a najmanje potrošačkih i kreditnih kartica. Stanovništvo Evropske unije je 16 puta zaduženije od nas, ali su i njihove prosečne plate daleko veće od naših. Da su naši građani i previše zaduženi u odnosu na primanja govori i podatak da već mesecima stagnira zaduženost, a da se jedino refinansiraju gotovinske pozajmice, da bi se došlo do keša.
Stanovništvo je do sada uzelo od banaka 234 milijarde dinara gotovinskih kredita, što je u odnosu na kraj prošle godine povećanje od 14 milijardi dinara, a porast stambenih pozajmica je samo dve milijarde dinara i iznosi 376,8 milijardi dinara. Iako su kamatne stope na kredite za kupovinu stanova veoma niske i kreću se već od 2,76 odsto, gotovo da ih niko i ne uzima, jer su već zaduženi ili se plaše da ne ostanu bez posla. Dok se pre izbijanja finansijske krize mesečno odobravalo i po nekoliko hiljada stambenih kredita, sada je taj broj sveden na 400-500 ovih zajmova.
Upravo građani koji imaju stambene kredite najviše su i zaduženi. Ukoliko zarađuju oko 40.000 dinara, 70 odsto izdvajaju svakog meseca za dažbine bankama. Tako, ako imaju stambeni kredit od 50.000 evra, moraju da odvoje najmanje 27.000 dinara. Uz to većina koristi i dozvoljeni minus, što je mesečni trošak od oko 1.200 dinara. Ako su uzeli i kreditnu karticu, moraju najmanje mesečno da odvoje od 2.500 do 3.000 dinara. Kada se sve ovo sabere, nisu daleko od dužničkog ropstva. Lakše im je samo ako još jedan član porodice radi ili imaju penzionera.
Upravo zbog ovako velike zaduženosti, građani imaju i kašnjenje sa vraćanjem uzetih kredita. Tako je, prema podacima Narodne banke Srbije, nivo kredita koji ne mogu da se vrate dostigao 88,3 milijarde dinara ili nešto više od 11 odsto od ukupno odobrenih zajmova. Građani najviše nisu mogli da vrate potrošačke zajmove, kreditne kartice i dozvoljeni minus. Sa otplatom stambenih kredita kasnilo je 9,5 odsto korisnika.
| BEZ UČEŠĆA Da bi privukle klijente, neke banke nude i stambene kredite bez učešća i bez osiguranja kod Nacionalne korporacije. Takođe su kamate veoma niske, ali i pored svih popusta, interesenata nema mnogo. Takođe se retko ko i odluči i za refinansiranje ovih zajmova, iako su kamate znatno niže nego u periodu kada su se zaduživali pre pet, šest ili osam godina, jer su prateći troškovi ipak skupi za naš džep. |
Građani koji koriste stambene pozajmice najviše i strahuju da ih neće vratiti, jer ako zakasne sa ratom 90 dana, mogu i da ostanu bez krova nad glavom. Ta pretnja se uvećava ukoliko bude donet i propis koji bi bankama dozvolio da fondovima prodaju kredite koje ne mogu da naplate. Tome treba dodati i zakon koji bi regulisao građansko bankrotstvo, kada bi praktično prezaduženi dobili staratelja. Sve to utiče na svest građana da se sve manje zadužuju, čak i ako u ovom trenutku za to imaju prostora u platama.
Stanovništvo se za poslednjih deset godina duplo više zadužilo po glavi stanovnika, ali većina plata nije pratili taj rast. Tako smo 2006. godine dugovali po 401 evro po stanovniku, 2008. godine 689, 2011. godine 807 evra. Svih narednih godina rast zaduživanja se kretao mnogo sporije, da bismo došli do sadašnjih 909 evra.
SKOK "ŠVAJCARCA"
Zbog izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, sve valute su zabeležile skok. Ono što bi moglo da zabrinjavava naše građane koji su zaduženi u švajcarskim francima je jačanje ove monete.Tako je juče ujutru švajcarski franak vredeo 116 dinara ili za oko 2,5 dinara više nego u petak.
Inače, ova valuta jača još od kraja maja kada je vredela 111 dinara. Sadašnji nivo od 116 dinara praktično je povećao mesečnu ratu za pet dinara. Ukoliko je nekome rata bila 400 franaka ili 44.400 dinara, u ponedeljak će biti 46.400 dinara ili za 2.000 dinara više.
Ostavi komentar