Plate u građevini i po 1.000 evra, ali radnika nema

Premda građevinski radnici mogu da zarade platu i do 1.000 evra, na gradilištima širom Srbije ih je sve manje jer mahom odlaze na velika, inostrana tržišta gde imaju bolje uslove rada.

Tesar u Beogradu može da zaradi oko 900 evra mesečno, kranista oko 1.000 evra, a armirač i malo više od te sume - ako je suditi po podacima iz oglasa. Kako navode iz građevinskih sindikata, to i jesu realne sume kada se priča o platama građevinara u Srbiji. Osim toga, plate su u konstantnom porastu, ali to je izgleda nedovoljno da zadrže domaću radnu snagu. Zbog toga na našim gradilištima sve više imamo radnike koji dolaze iz Albanije i Makedonije, dok naši majstori najčešće popunjavaju radna mesta ispod kranova u Nemačkoj, Austriji i Slovačkoj.

- Plata mi je dobra, ali uslovi rada i života u Srbiji nisu. Imam oko 1.000 evra mesečna primanja, ali žena mi ne radi, a ja se polomih. U Nemačkoj bih zarađivao oko 2.500 do 3.000 evra mesečno, što je velika razlika, a troškovi života sem skupljeg smeštaja su isti. Jedino što me drži ovde su dvoje male dece koja su često bolešljiva, pa se bojim da ih odvedem u još nepoznatu zemlju - kaže kranista Đorđe Grahovac iz Novog Sada.

Učešće građevinarstva i industrije građevinskog materijala u rastu srpskog BDP-a u prvih sedam meseci ove godine je čak 24 odsto, što je najveće učešće bilo koje industrije u porastu BDP-a. Taj porast prate i veće plate koje su, po mišljenju sindikalaca, i dalje male.

- To nije veliki rast ako je običan građevinski radnik imao 380 evra platu pre nekoliko meseci, sada ima 400. Gradi se više nego proteklih godina, ima i više investicija, ali položaj radnika se nije mnogo poboljšao. Nama su na gradilištima ostali mahom radnici koji imaju više od 30 godina radnog staža i zbog godina ne mogu da odu u inostranstvo - kaže Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala.

Kako dodaje, srpski radnici imaju žestoku konkurenciju kod naših bližih i daljih komšija. Samo Slovačka trenutno traži u Srbiji oko 2.000 građevinskih radnika, Nemačkoj zvanično fali 380.000, a nezvanično 1.200.000 građevinaca, pa su već pojednostavili dobijanje vize i proceduru odlaska. S druge strane, u Srbiji danas rade rumunski (na jednom od najvećih novosadskih gradilišta) i makedonski i albanski radnici (mahom u Beogradu).

Novosadski preduzimač Nebojša Marić smatra da mnogo građevinskih firmi posluje u sivoj zoni, zbog čega radnici nisu motivisani da rade, a s druge strane mladi su se odvikli od ovih zanimanja i trebaće vremena da se to vrati, iako je potreba na tržištu sada velika i plate dobre.

- Drugo, ova zanimanja nisu bila dobro plaćena, a tu je i težak i naporan rad. Radnika fali sve više, dolazimo u situaciju kroz koju su prošli Rumunija i Poljska koje su ostale bez svojih radnika. Vidite i da naše građevinske škole ne mogu da dođu do učenika, a odatle vam sve kreće. Zbog toga imamo puno vrednih, ali ne i kvalifikovanih radnika. Kod nas su svi majstori za sve, stariji obučavaju mlađe - kaže Marić.