Primanja radnika u privatnim preduzećima rastu, ali nedovoljno da bi sustigla ona u javnom sektoru. Zarade kod poslodavaca manje za 15 odsto. Gazde se bore i sa svetskim igračima.
Koliko god da ih jure, nikako ne mogu da ih sustignu. Plate u privatnom sektoru i dalje su znatno niže nego kod kolega kojima je poslodavac država. Poslednji statistički podaci pokazuju da rad kod privatnika donosi u proseku 15 odsto manju zaradu. Plata u javnom sektoru, u novembru, iznosila je 56.657 dinara, a van njega - 47.782 dinara. Sva je prilika da će ova godina samo produbiti jaz.
U ovoj godini država je povećala plate u svom domenu od sedam do 12 odsto - u proseku devet odsto. I zaposlenima u javnim preduzećima je vraćen deo zarade. Umesto deset odsto, koliko im je uzeto zbog štednje, primanja im se sada umanjuju pet odsto. Plate kod privatnika niko nije prisilno držao pod kontrolom. One postepeno rastu svake godine. I pored toga, nikako ne stižu do državnog proseka.
Fiskalni savet je podsetio da su zarade u opštoj državi i u 2018. u proseku rasle devet odsto, dok je u isto vreme povećanje plate u privatnom sektoru iznosilo oko pet odsto.
- U ovoj godini plate u javnom sektoru su već povećane i nije dobro da se na prvi signal dobrog stanja u budžetu kreće sa licitacijom hoće li biti i kada novog povećanja - smatra Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.
- Tokom ove godine treba usvojiti propise koji predviđaju platne razrede. Tada će se plata povećavati u zavisnosti od radnog mesta, a ne ministarstva. Ne bi bilo dobro da se prostor iskoristi za povećanje zarada u starom sistemu. Plate u privatnom sektoru, s druge strane, rastu u skladu sa rastom produktivnosti ili privredne aktivnosti. U javnom sektoru su već dugo veće nego u privatnom i taj jaz postoji. Problem je što javnom sektoru svake godine plate rastu koji procenat više nego što treba.
Republički prosek u novembru je iznosio 50.556 dinara. U znatno nepovoljnijoj situaciji su bili zaposleni kod preduzetnika. Primili su gotovo upola manje - 27.035 dinara. Iako profit privrede raste iz godine u godinu, plate se skoro ne menjaju. Privrednici tvrde da zarade mogu da prate privredni rast. U pojedinim segmentima, gde je konkurencija najžešća, to pravilo ne važi.
- Ako neka firma ima dobru ideju koja može da se razradi i proširi na više država, interes je menadžmenta i vlasnika da investira u svoje ljude - tvrdi Marko Radojičić iz kompanije "Kjub tim".
- Vrednost firme nije samo ideja, glavna vrednost su ljudi. Da bismo ih zadržali, moramo da ih platimo. Mlade firme su svesne velikog rizika odlaska zaposlenih i vode računa o primanjima. Ako jedan čovek od kuće u Srbiji može da radi, zašto ne bi radio za neku američku kompaniju. Veliki pritisak na poslovanje nam prave velike svetske kompanije. One imaju nerealne uslove. Trudimo se, pa prosek ide od 400, 500 evra, a za neke pozicije i do nekoliko hiljada evra.
Gazde moraju da se bore sa svetskim igračima i uslovima koje oni nude, ali je utakmica još bespoštednija u delu javnog sektora. Zdravstevni sistem Srbije, i pored ispunjenih i najavljenih povećanja plata, nije ni blizu uslovima koje nude Nemačka, Švedska, Norveška...
Dve trećine
Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku iz prošle godine pokazuje da prosečna plata nije iznos koji prima većina zaposlenih. U trenutku kada je ona iznosila 46.600 dinara, najveći procenat zaposlenih, 18,8 odsto njih, primalo je platu između 20.000 i 25.000 dinara. Dve trećine radnika prima do ili u visini proseka.
Ostavi komentar