Plaćanje plastikom više košta

Plaćanje platnim karticama lagodinije nego gotovinom, ali i znatno skuplje. Provizije, koje su i do 20 puta veće nego u Evropi, prelivaju se na cenovnike i povećavaju troškove klijenata.

Provizije za korišćenje platnih kartica u Srbiji se kreću od jedan pa do četiri odsto, i ispada da nas bankari "deru" više nego u svim zemljama u okruženju.
Evropska unija je čak nedavno predložila da ionako niži procenat koji banke u EU uzimaju, smanji, tako da za sve vrednosne transakcije kod debitnih kartica provizija ne bi smela da bude viša od 0,2 odsto, a kod kreditnih 0,3 procenta.
 
Kod nas je, međutim, visina provizije definisana pravilima kartičnih sistema, koji se dogovaraju sa bankama. Građanima se savetuje da se dobro obaveste o tarifama naknade za usluge, pre nego što se odluče za banku u kojoj će otvoriti račun. I pre nego što naprave konačan izbor, da provere koje i koliko bankomata imaju u svojoj okolini, kako ne bi rasipali novac.
 Ukoliko se podiže 1.000 dinara sa bankomata druge domaće banke, provizija se kreće u rasponu od 47,5 do 150 dinara za "viza" debitne kartice, između 20 i 100 dinara za "dina" debitne kartice, odnosno između 60 i 150 dinara za "masterkard" debitne kartice.

 Neke banke naplaćuju po 15 dinara za svaki upit stanja na bankomatu, a štampanje izvoda košta 25 dinara. Ova suma nije zanemarljiva, ako uzmemo da svako u proseku bar pet puta mesečno proveri stanje na računu i odštampa isečak preostale sume novca.
 Znači da mu na godišnjem nivou samo za te "usluge" banka uzme oko 2.400 dinara. Banke naplaćuju provizije i prodavcima robe i usluga.
 Znači da građanin dva puta plaća korišćenje kartice, i kao klijent banke i kao kupac proizvoda.

 Kartičarske kuće imaju apsolutni monopol i klijentima podele milion kartica, čija ih izrada košta po 20 dinara i nas teraju da ih primimo. Oni nisu limitirani koliko mogu da traže od prodavaca, tako da sa provizijom od 1,5 do četiri odsto imaju veću zaradu od nas.