Dok se kese sa žigom firme u pojedinim zemljama regiona tretiraju kao reklamni materijal i ne smeju se prodavati, u Srbiji je dozvoljeno da reklamu plaća - potrošač. I po našem zakonu se plastična amabalaža na kojoj je ime trgovinske kuće smatra reklamom, ali se može prodavati. I to po preporuci lokalnih samouprava, sa ekološkim ciljem potpunog ukidanja najlonskih kesa kao velikih zagađivača prirode.
Da li se kese sa logotipom firme tretiraju kao promotivni materijal ili ne? U potrošačkim organizacijama veruju da takva kesa ne bi smela da ima cenu, jer se na njoj promoviše preduzeća. S druge strane, tržišni inspektori smatraju da ta prodaja ne ugrožava prava potrošača i nije sankcionisana Zakonom o oglašavanju.
| CILJ JE ODRICANJE -Intencija trgovaca po preporuci državnih organa je navođenje građana na odricanje od plastičnih kesa i u tom smislu dolazi do poskupljenja istih, a ne podsticanje korišćenja kesa u svrhu oglašavanja - smatra inspektor Kadović. - Zakoni čiju primenu kontroliše Sektor tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija se usklađuju sa regulativama Evropske unije. Sve ovo je u skladu sa važećom regulativom koja reguliše oblast trgovine, zaštitu potrošača, zaštitu intelektualne svojine i oglašavanje u Republici Srbiji. |
- Kese sa imenom firme su reklama, i njih su trgovci finansirali iz posebnog fonda - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Srbije. - U vreme kada se tanke kese nisu naplaćivale, imali smo nekoliko slučajeva tužbe protiv trgovaca za prodaju većih i čvršćih kesa. Prodaja kesa sa imenom trgovca se i prema našim zakonima smatra reklamom i ne bi smela da ima cenu.
U Tržišnoj inspekciji, međutim, ističu da kesa u koju potrošač pakuje proizvode koje je kupio predstavlja proizvod, odnosno robu.
- Kako bismo došli do odgovora da li trgovci imaju pravo da prodaju robu koju su pre toga poklanjali, moramo prvo postaviti pitanje kako je došlo do poklanjanja kese kao robe i da li trgovac sme da poklanja robu - pita se Ivan Kadović, tržišni inspektor - koordinator Odeljenje za kontrolu prometa Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
- U skladu sa članom 44. stav 1. Zakona o trgovini, trgovac može da nudi robu, odnosno usluge sa naročitim prodajnim podsticajima, pa se u istom članu kao vid podsticanja prodaje pored sniženja cene, učešća u nagradnoj igri, spominju i prateći pokloni. Dakle, poklanjanje kese predstavlja vid prodajnog podsticaja u interesu trgovaca koji očekuju od potrošača da što više kupuju, a da pritom ne brinu o količini kesa koje će im trebati za pakovanje.
U jednom momentu, kako ističe inspektor Kadović, na inicijativu regulative u Evropskoj uniji, lokalna samouprava je donela preporuku prema kojoj je uvedena nova praksa naplate kese koja nije profitno orijentisana.
- Ova prodaja ima za cilj odvraćanje građanstva od plastičnih kesa, odnosno uvođenje navike nošenja sopstvene torbe za višekratnu upotrebu - kaže Kadović. - Dakle, trgovci moraju da biraju drugi način podsticanja prodaje i primorani su da vrše prodaju kese koju su poklanjali. Logotip ili žig firme predstavlja zaštićenu intelektualnu svojinu i kontrolni organ državne uprave nije ovlašćen da sankcioniše trgovca zbog upotrebe žiga svoje robne marke na robi koju prodaje, kao što niko nema pravo samovlasno da koristi žig, odnosno da krivotvori proizvod u skladu sa Zakonom o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine. Dobrovoljnim odustajanjem trgovca od prodajnog podsticaja poklanjanja kese, na preporuku državnog organa zbog ekoloških motiva, nisu ugrožena prava potrošača po Zakonu o zaštiti potrošača. Prodaja robe sa žigom trgovca, pa tako ni kesa sa logotipom trgovca nije sankcionisana Zakonom o oglašavanju.
Ostavi komentar