Na adrese oko 56.000 paušalaca u Srbiji su konačno, nakon dve i po godine, počela da stižu poreska rešenja za 2015, 2016. i prvu polovinu 2017. godine, saznaje “Blic”.
Posle toliko čekanja i peripetija kroz koje su prošli, paušalci napokon imaju crno na belo rešenja o svojim obavezama prema državi za prethodne dve i po godine. Ali tu, ipak, nije kraj njihovim mukama.
Kako se “Blicu” požalilo nekoliko preduzetnika paušalaca, kada su ovih dana otišli do poreske službe u svojoj opštini, zatekla ih je birokratska peripetija. Naime, mnogi od njih su od 2015. uplaćivali akontacije pa je neophodno preračunati koliki je preostali dug za porez.
| Zašto su toliko kasnili? Član Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević smatra da će se postojeća zavrzlama oko plaćanja poreza lako rešiti, ali da je mnogo veći problem to što država skoro tri godine nije mogla da donese sporna rešenja. - Poreska uprava daće paušalcima rok od 15 dana od datuma dostavljanja izvoda o uplaćenim akontacijama da izmire dugove. Sigurno neće povući plaćanje zateznih kamata. Ali, ja ne mogu da shvatim šta je to što ih je sprečavalo da dve i po godine ne donose rešenja. Ona ne samo da su obavezujuća, nego su deo poslovnog plana ljudi koji se time bave. To je poražavajuće - kaže Knežević. |
- Od službenika sam saznao da će oni podatke o mojim avansnim uplatama dobiti tek za 15 dana. To znači da će se u istom roku u kome ja već moram da izmirim dugovanja, znati koliko još treba da platim na ime poreza. Na pitanje šta sada da radim, u poreskoj nisu imali odgovor - požalio nam se Beograđanin Dragomir Garić (38).
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ističe da je najveći problem neažurnost u radu Poreske uprave.
- Zbog kašnjenja u slanju rešenja o porezu od čak dve i po godine paušalci su imali ogromne probleme, najviše sa zdravstvenim osiguranjem - naglašava Rajić.
Kako kaže, sada će najverovatnije paušalcima reći da sačekaju dok poreska uprava ne prikupi sve neophodne podatke, pa da posle toga uplate novac.
- Ali problem je što će im to reći usmeno, na šalteru, a neće dobiti napismeno. Pa ako stignu utuženja i zatezne kamate, ko će im verovati na reč - navodi Rajić.
Prema njegovim rečima, apsurdno je da se država s jedne strane bori sa sivom ekonomijom, a tamo gde mogu da naplate porez kasne po par godina.
- Sve bi to lako moglo da se reši modernizacijom sistema. Elektronski, jednim klikom, svako bi mogao da ukuca svoju šifru delatnosti i dobije kompletan pregled šta je i koliko platio, da li duguje, kada su rokovi i slično. U razvijenim zemljama to tako funkcioniše - kaže Rajić.
U Poreskoj upravi Srbije objašnjavaju da su obveznici dužni da plaćaju mesečnu akontacionu obavezu u roku od 15 dana po isteku svakog meseca.
- Dospele a neizmirene obaveze obveznik je dužan da plati u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Poreska uprava može, na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, da odloži plaćanje dugovanog poreza, nezavisno od dospelosti. Uslov je da plaćanje dugovanog poreza za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje, odnosno nanosi bitnu ekonomsku štetu - istakli su u Poreskoj upravi.Pravo na paušal imaju preduzetnici čiji je godišnjeg promet manji od šest milona dinara.
Ostavi komentar