Cene nafte su se povukle danas, nagrizajući deo dobitaka ostvarenih prethodnog dana pošto su investitori, analizirajući jučerašnje podatke o nedeljnom padu američkih zaliha "crnog zlata", zaključili da je to verovatno jednokratna pojava.
Američka "laka" nafta WTI je oslabila danas za 40 centi na 47,22 dolara za barel, a severnomorska sirova nafta "brent" je pala za 44 centa na 49,55 dolara, izveštava agencija Frans pres.
Oba tipa nafte su juče skočila za više od dva dolara, nakon što je američko Ministarstvo energetike saopštilo da su zalihe tog energenta u SAD opale za 14,5 miliona barela, što je najoštriji pad u 17 godina.
Analitičari, međutim, ističu da se taj pad pripisuje suspenziji uvoza i obustavljanju proizvodnje na nekim poljima zbog uragana Hermina, koji je protutnjao Meksičkim zalivom krajem avgusta, i upozoravaju na povratak rasta zaliha sledeće nedelje.
"Razlog ogromnog pada je prolaznog karaktera i ne utiče na situaciju u pogledu ponude i tražnje na tržištu nafte", naveo je u komentaru tržišni strateg kompanije IG Bernard Ou, dodajući da "pokazatelji koji se odnose na samo jednu nedelju ne čine trend".
Trgovci čekaju sastanak Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i Rusije krajem ovog meseca, posvećen rešavanju problema dvogodišnje globalne prezasićenosti ponude i hiperprodukcije, koji su doveli do sunovrata cena na gotovo 13-godišnji minumum na ispod 30 dolara za barel početkom 2016. godine.
Iako su zvaničnici iz Rusije i Saudijske Arabije, vodeće članice OPEK-a, izrazili iskrenu zabrinutost uoči ovog skupa, stručnjaci su skeptični u pogledu mogućeg postizanja dogovora.
Prethodni pokušaj, iz aprila ove godine, da se ograniči prozivodnja nafte završen je neuspešno zbog Irana koji je odbio da se pridruži razgovorima, uz obrazloženje da mora da poveća proizvodnju do nivoa na kom je bila pre zapadnih sankcija uvedenih zbog nuklearnog programa Teherana. Sankcije su Iranu ukinute početkom 2016.
Ostavi komentar