Vreme jeftinog novca će se nastaviti još neko vreme, ali ne zadugo. Evropska centralna banka (ECB) za sada je zadržala ključne kamatne stope na rekordno niskom nivou i nastavla da kupuje obveznica, odnosno štampa para. Ali će tokom jeseni, a možda čak i u oktobru preispitati mere i moguće zaustavi veliku proizvodnju novca. Mada je to bilo najvljeno za sam kraj godine.
Boško Živković, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu, kaže da je trenutna situacija za nas dobra.
– To znači da će kamate i ostati niske. Imali smo velike koristi od politike ECB-a, jer su i kod nas, posledično, u poslednjih nekoliko godina pale kamate. Druga korist je što se država zadužuje po niskim kamatama koje su manje ili jednake od stope rasta BDP-a što dovodi do toga da se smanji odnos našeg javnog duga prema BDP-u. Koliko će vreme jevtinog novca potrajati nezahvalno je predviđati, jer zavisi od stope privrednog rasta u EU – kaže Živković.
ECB je, inače, znatno podigla prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) evrozone za 2017. godinu sa 1,9 odsto na 2,2 odsto. Projekcije banke za 2018. i 2019. godinu ostale su nepromenjene u odnosu na junske, koje su
| Evropska centralna banka najavljuje od jeseni moguće zaustavljanje proizvodnje novca. |
Za razliku od privredne aktivnosti u EU, koja ide uzlaznom putanjom, drugi parametar za određivanje monetarne politike, a to je inflacija, i dalje je u crvenom. Drugim rečima, ne pokazuje još znake da je moguće da dostigne inflacioni cilj od dva odsto godišnje.
Mario Dragi, predsednik ECB, izjavio je da je banka blago smanjila prognoze inflacije za naredne dve godine, precizirajući da se očekuje da će potrošačke cene porasti 1,2 odsto iduće godine, i 1,5 odsto 2019, što je 0,1 procentni poen niže nego što je ranije predviđano. Banka je zadržala prognozu inflacije za 2017. godinu na nepromenjenom nivou od 1,5 posto.
Boško Živković ukazuje da je sektor preduzeća u EU još uvek prezadužen.
– Zbog toga ECB nema kome da plasira tu ogromnu količinu para koju emituje. Posledica je da veliki deo tog novca ide preko okeana u SAD i Aziju. Takođe, veliki deo tog novca se koristi i za kupovinu državnih dužničkih hartija zemalja EU, koje imaju problema sa javnim dugom kao što su Grčka, Italija, Španija, Irska što je loš ishod programa ECB. Znači, novac se koristi špekulativno, a ne za podsticanje privrednog rasta, međutim, EU nema drugog izlaza, kaže Živković.
Inače, evro je ove godine porastao više od 10 odsto u odnosu na američki dolar, i trenutno oscilira oko nivoa blizu 1,20 dolara za evro. Pad vrednosti američke valute od posebnog je značaja za nas zbog dolarskog duga u ukupnom javnom dugu koji iznosi 32-22 odsto.
Za razliku od Srbije pad vrednosti dolara nije dobra vest za EU. Mario Dragi je „izrazio zabrinutost” zbog nedavnog jačanja evra, koji predstavlja kočnicu rastu inflacije u trenutku kada političari iz zemalja evrozone traže ublažavanje stimulativnih mera. ECB će, prema rečima Dragija, ove jeseni objaviti svoje naredne poteze u pogledu programa podsticaja, pošto se banka približava tome da postepeno izađe iz ere jeftinog novca.
– Ove jeseni odlučićemo o instrumentima monetarne politike za period posle kraja godine, uzimajući u obzir očekivanu putanju inflacije i finansijske uslove koji su potrebni za održiv povratak stope inflacije ka nivoima koji su ispod, ali blizu dva procenta, rekao je Dragi.
Ostavi komentar