Britanski ministar finansija Džordž Ozborn pokušaće da blokira nameru Evropske unije da povuče sredstva iz Evropskog mehanizma za finansijsku stabilnost (EFSM) radi finansiranja paketa pomoći za Grčku, piše britanski list Gardijan.
Ozborn je u nizu telefonskih razgovora sa kolegama iz evrozone istakao protivljenje Britanije učešću u programu pomoći Grčkoj, navodi Gardijan.
"Ideja da novac britanskih poreskih obveznika bude upotrebljen za grčki paket je neprihvatljiva", rekao je izvor iz britanskog Ministarstva finansija.
Lideri devetnaest zemalja evrozone su juče, posle maratonskog samita u Briselu, uspeli da postignu dogovor o novom paketu pomoći za Grčku i ostanku te zemlje u sistemu zajedničke valute. Novi paket pomoći vredan oko 86 milijardi evra odobren je pod strogim uslovima koji uključuju paket mera štednje koji grčki parlament mora da usvoji do srede.
Premijer Britanije Dejvid Kameron je 2010. izdejstvovao da EFSM, u koji sredstva prilažu sve članice EU, ne bude više korišćen za pakete pomoći zemljama evrozone, već da u tu svrhu bude formiran fond u koji bi sredstva ulagale samo članice monetarne unije.
Juče su se, međutim, pojavile informacije da predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker predlaže upotrebu sredstava iz EFSM kao kolateral za kratkoročne pozajmice Grčkoj.
Atina u julu treba da vrati dugove teške sedam milijardi evra, od čega 3,5 milijardi Evropskoj centralnoj banci 20. jula. Za to će joj biti potreban "kredit za premošćavanje", budući da novi paket pomoći neće biti spreman na vreme. Očekuje se da će od preostalih 27 članica EU biti zatraženo da doprinesu paketu, piše Gardijan.
U okviru mera dogovorenih s kreditorima, Atina treba da osnuje novi nezavisni fond vredan do 50 milijardi evra u koji će prikupljati sredstva od privatizacije, pomoću kojih će otplaćivati novi zajam i refinansirati banke. Fondom bi upravljale grčke vlasti pod nadzorom relevantnih evropskih institucija.
Predviđeno je da grčke banke budu dokapitalizovane sa 25 milijardi dolara sredstava iz Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM), što, iako je impresivna cifra, jedva da je minimum koji je bankama potreban, piše Volstrit džornal.
Data sredstva Atina bi trebalo da vraća iz fonda za privatizaciju, mada je prilično nejasno kako će Grčka identifikovati, a još nejasnije kako će po kratkom postupku prodati, državnu imovinu vrednu 50 milijardi evra koju treba privatizovati, piše američki list.
Ostavi komentar