BEOGRAD, 12. februara (Tanjug) - Promene klime u Srbiji su ozbiljne kao i u svetu i mogu imati ozbiljne posledice po poljoprivrednu proizvodnju, a najugroženiji je kukuruz, rečeno je danas u Privrednoj komori Beograda (PKB). Procene stručnjaka su da će krajem ovog veka srednja globalna temperatura biti viša za četiri stepena Celzijusa nego sredinom 20. veka, a najveća opasnost preti od pojave intenzivnijih i dugotrajnih suša.
BEOGRAD, 12. februara (Tanjug) - Promene klime u Srbiji su ozbiljne kao i u svetu i mogu imati ozbiljne posledice po poljoprivrednu proizvodnju, a najugroženiji je kukuruz, rečeno je danas u Privrednoj komori Beograda (PKB).
Procene stručnjaka su da će krajem ovog veka srednja globalna temperatura biti viša za četiri stepena Celzijusa nego sredinom 20. veka, a najveća opasnost preti od pojave intenzivnijih i dugotrajnih suša.
Predsednik Zadružnog saveza Beograda, Velimir Radojević, rekao je na okruglom stolu "Efekti klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji" da su klimatske promene glavni ekološki problem svetske zajednice i jedan od najvećih izazova čovečanstva.
One negativno utiču na poljoprivredu, jer izazivaju suše i poplave, povećavaju učestalost šumskih požara, povećavaju broj štetočina, imadju direktan uticaj na smanjenje rezervi vode u zemljištu, naveo je Radojević.
Slavica Radovanović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije navela je kao primer efekata koje izazivaju klimatske promene to što je vegetacioni period produžen u poslednjih 10 godina.
Vladimir Djurdjević sa Fizičkog fakulteta ocenio je da su dosadašnje klimatske promene samo blagi uvod u ono što nas očekuje, a tri sektora koji su "najzaslužniji" za emisiju gasova sa efektom staklene bašte su energetika, transport i industrija.
U poslednjih 50 do 60 godina beleži se značajan porast temperatura od 0,3 stepena po dekadi, a prognoze su da će u drugoj polovini 21. veka biti prisutan deficit padavina od čak 50 odsto u letnjem periodu.
Gradimir Vasić, stručnjak u oblasti navodnjavanja i profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji, smatra da postoje tri načina borbe protiv suše - stvaranje sorti otpornih na sušu, agrotehničke mere i navodnjavanje.
Prve dve mere mogu samo da ublaže posledice suše, a samo navodnjavanje može u potpunosti da ih eliminiše, kazao je Vasić.
On je podsetio da se u Srbiji trenutno koristi 3,4 miliona hektara, a navodnjava se svega tri odsto korišćenog poljoprivrednog zemljišta, odnosno 100.000 hektara.
Prema njegovim rečima, Srbija ima ukupno 2,5 miliona hektara zemljišta pogodnog za navodnjavanje.
On je objasnio da je prvu klasu zemljišta moguće odmah navodnjavati bez ikakvih ulaganja, napomenuvši da u centralnoj Srbiji ima milion hektara zemljišta prve klase, a u Vojvodini oko 700.000 hektara.
Ostavi komentar