Kako hobi pretvoriti u posao i od njega napraviti dobar biznis, objašnjavaju kreativne Šapčanke, koje su u potrazi za dodatnom zaradom, samo ručnim radom došle do većeg kućnog budžeta.
Za "Blic" objašnjavaju kako početi sa radom i zaraditi od nekih jednostavnih dodatnih poslova koje možete raditi i od kuće. Vesna Lazić, grafički tehničar, već tri decenije zaposlena u šabačkom Kulturnom centru, sasvim slučajno je počela da pravi voćne dekoracije.
U početku to je radila samo za porodična slavlja i kako bi decu animirala da jedu voće.
- Kada sam napravila prve aranžmane, rekla sam da je dovoljno samo da se plati materijal i eventualno da me žena kojoj sam radila časti. Međutim, sad kada su deca postali studenti, ozbiljno razmišljam da se tome više posvetim - priča Vesna. Ulaganja za početak ovog posla nema, osim za materijal kada stigne porudžbina.
Tanja Ranković i Snežana Molnar iz Šapca pronašle su se "slatkim povodom": torte, kolači i medenjaci osnovni su izvor prihoda. Tanja je bila nezaposlena, a Snežana, iako diplomirani pravnik, nije radila u struci.Za pravljenje slatkiša odlučile su se kada su htele da deci naprave nešto neobično za prvi rođendan. A onda su krenule porudžbine...
– Za Novu godinu sam imala naručeno oko 2.000 medenjaka, danima sam ih pravila - kaže Snežana.Tanja pravi sve vrste sitnih kolača, torte, ali i cvetnu 3D dekoraciju. Najviše vremena joj treba za mladenačke torte. Za pokretanje ovog biznisa nije potrebno ulaganje, jer za početak sve može da se peče u klasičnom šporetu i hladi u frižideru.
Kada su zahtevi veći, onda su ulaganja oko 1.500 evra. Za taj novac mogu da se kupe frižider, šporet i vitrina. Zarada se kreće od 30 do 50 odsto na uložen novac. Šapčanka Katarina Vuletić Svinarčuk svestrana je mama dve devojčica i hekla amigurumi.
- Amigurumi sam počela da učim pre dve godine. Htela sam svojoj ćerki da napravim igračku za praznike, jako mi se svidelo kako izgleda. Prilično je jednostavno - za početak je dovoljno da se zna običan god. Pratila sam neke tutorijale, trebalo mi je nedelju, dve za prvu igračku, u početku sam, naravno, grešila, a posle je bilo lakše - objašnjava Katarina.
Ovaj biznis zahteva da se nauči štrikanje. Ulaganja nema. Zarada je od 50 do 80 osto od prodatih igračaka. Jedan amigurumi prodaje se od hiljadu do dve hiljade dinara, a komplikovane igračke koštaju i do 50 evra!
Većina ovih žena članice su udruženja koje im omogućava da ne moraju da registruju biznis, ali im je podrška prilikom plasiranja proizvoda.Sestre Tanja i Sanja Mitrović, nakon državnog i posla u struci, rešile su da unovče diplome firmopisca i talenat za ručni rad. Pletene stvari i dekoracije za dečje sobe u početku su radile iz hobija, koji je ubrzo prerastao u veoma isplativ biznis.
Kada su shvatile da mogu da zarade sa mnogo manje uloženog vremena i to od kuće, iz iznajmljenog lokala u centru Šapca prodaju su premestile na internet. Danas njihove stranice „Dekorativa“ na Fejsbuku i Instagramu imaju gotovo 20.000 pratilaca iz cele Srbije, a posla imaju na pretek.
- Počele smo 2012. kada je zarada od hobija premašila platu, sestra je napustila državni, a ja posao u štampariji. Porudžbine imamo svakodnevno. Rashodi su minimalni, materijal je jeftin, ne zahteva nikakve dodatne mašine, i upravo zbog toga se isplati - priča Tanja.
Sanja štrika i plete stvari za bebe i pravi imena za krevetac od filca, a Tanja dekoracije za dečje sobe. Sve rade ručno.
Štrikanje i heklanje u modi
- Moj savet je da se bave štrikanjem ili heklanjem garderobe. To se vraća u modu. Žene koje to rade rekle su mi da od kilograma vune koji one plate 1.000 dinara, može da se napravi pončo koji košta 3.000 dinara. U poslednje vreme dosta se prodaju deverski peškiri, peškiri za slavski kolač. Zatim, dekupaž rade mnoge žene, ali sve i prodaju ono što urade - objašnjava Tanja Nikolić, predsednica udruženja "Kiša" koje pomaže kreativcima.
Konkurs za projekte na lokalu
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uputilo je opštinama i gradovima javni poziv za prijavu projekta koji će, u potpunosti ili delimično, biti finansirani sa ukupno 489.365.000 dinara iz budžetskog fonda. Gradovi i opštine do 1. aprila ove godine mogu prijaviti četiri vrste projetka.
Poreske olakšice za početnike
Poreske olakšice za početnikeu poslovanju koje su na snazi od oktobra 2018. godine do sada je iskoristilo 1.000 preduzetnika koji su pokrenuli sopstveni biznis. Olakšice su najčešće koristili početnici u sektoru usluga, u proizvodnji, prehrambenoj industriji, turizmu, tekstilnoj i drvnoj industriji...
E-turizam do kraja 2020. godine
Zakonom o ugostiteljstvu koji je juče donet predviđeno je formiranje centralnog informacionog sistema koji će sadržati podatke o onima koji pružaju usluge i objektima za smeštaj. Državni sekretar u Ministarstvu trgovine Miroslav Knežević rekao je da bi sistem trebalo da proradi do kraja 2020. godine.
Ostavi komentar