U moru učestalih vesti o ukrupnjavanju tržišta u Srbiji poslednja je da OTP banka preuzima Credit Agricole Srbija, nezvanično se priča u bankarskim krugovima.
U poslednjih desetak godina, burno je u našem bankarstvu - broj banaka smanjen je sa 35 na 28. Stručnjaci ipak kažu i to je previše za zemlju veličine Srbije i da će biti još prodaja i spajanja.
Ukrupnjavanje tog tržišta nije karakteristično samo za Srbiju, već se o konsolidacijama govori kako na Balkanu tako i Evropi. Svoje učšeće prvo su počeli da smanjuju Grci, a sada to rade Francuzi.
Mišljenje bankara je i da se na ovim prostorima ne može očekivati dolazak nekih velikih giganata poput Dojče banke i Siti grupe, zbog toga se i spekulacije oko preuzimanja uglavnom odnose na regionalne banke. Posebno se ističe potencijalna velika ekspanzija OTP na čitav region. Blumberg je pisao da ta banka planira da preuzme najmanje pet banaka u naredne dve godine za šta će izdvojiti milijardu dolara.
Mađarska grupa, jedna od najbolje kapitalizovanih banaka u Evropi, trebalo bi navodno da iskoristi milijardu dolara sredstava za proširenje svog prisustva u centralnoj i istočnoj Evropi, pri čemu merka potencijalne mete od Bugarske do Belorusije.
OTP banka se već pominje kao kupac poslovanja Sosijetea, ali i naše Komercijalne banke. Zasada je od njihove strane realizovana kupovina Vojvođanske.
Za konkretno poslednje tvrdnje oko Credit Agricole, naši izvori iz OTP nisu mogli da nam potvrde, ali ni eksplicitno demantuju informaciju.
S druge strane, gigantske američke i azijske banke dominiraju svetskim finansijskim tržištima. Na listi najvećih po aktivi prve su četiri kineske, zatim slede američke i japanske banke. Ako se izuzmu britanska HSBC u prvih deset banaka na svetu nalaze se samo dve evropske banke i to obe francuske, BNP Pariba na osmom i pomenuta Credit Agricole na 10. mestu. Zato su sve češće spekulacije o spajanjima i ukrupnjavanjima evropskih banaka.
Srbija je evropskim bankama iako malo, i dalje privlačno tržište. Dok se u Evropi iznos kredita izjednačio sa vrednošću bruto domaćeg proizvoda, u Srbiji je tek na 45 odsto BDP-a, što znači da se narednih godina može očekivati rast kreditne aktivnosti kod nas.
Ostavi komentar