Ostvareni rezultati u energetskoj efikasnosti

BEOGRAD 7. marta (Tanjug) - Srbija danas ima 1.600 licenciranih inženjera za energetsku efikasnost, a od donošenja Zakona o energetskoj efikasnosti izdato je 1.500 "zelenih" pasoša, receno je danas na završnoj konferenciji projekta srpsko-nemačke saradnje "Savetodavne usluge u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu". 

"Nakon devet godina rada, projekat se završava, a kao jedan od najvažnijih rezultata je činjenica da je Srbija uspela da se pozicionira kao lider u oblasti eknergetske efikasnosti u zgradama u regionu Zapadnog Balkana", izjavila je vođa projekta Renate Šindlbek.

Ona objašnjava da su Nemačka kancelarija za međunarodnu saradnju sa državnim institucijama Srbije, pre svih sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom građevinarstva i infrastrukture, uspeli da zahvaljujući ovom projektu u Srbiji smanje emisiju ugljen-dioksida za približno 30 hiljada tona na godišnjem nivou.

"Danas Srbija ima 1.600 licenciranih inženjera za energetsku efikasnost, a od donošenja Zakona o energetskoj efikasnosti izdato je 1.500 ''zelenih'' pasoša. Sve aktivnosti proteklih godina dale su rezultat od 30 hiljada tona manje ugljen-dioksida na godišnjem nivou i ušteda primarne energije od 150 hiljada mega vat časova", istakla je Ssindlebek.

Iz ministarstva rudarstva i energetike poručuju da je od 2008. godine svake naredne, povecana energetska efikasnost u Srbiji za jedan procenat.

"Od 2008. godine povećavamao energetsku efikasnost objekata u Srbiji, a u periodu od devet godina potrebno je na godisnjem nivou imati povećanje efikasnosti za jedan procenat, što je do sada i uspevamo", kaže pomocnik ministra rudarstva i energetike Miloš Banjac.

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić, kaže da je u budžetu grada obezbeđeno 15 miliona dinara za obnovu fasada.

"Rekonstruisali smo gradski energetsi sistem u Pirotu, a u narednom periodu će se raditi na obnovama fasada u individulanim kućama pa smo za tu namenu obezbedili 15 miliona dinara", rekao je Vasić.

Po zvaničnoj statistici Evropske unije, na zgrade odlazi 40 odsto ukupne potrošnje finalne energije i 36 odsto ukupne emisije ugljen dioksida, a zatim slede sektori saobraćaja od 33 odsto i industrije od 24 odsto.