Kako je opterećenje cena ugljenika, u odnosu na prihode, najveće za siromašnija domaćinstva, ekonomisti već dugo tvrde da bi prihodi od takvih šema trebalo da budu nadoknađeni svim građanima po glavi stanovnika, kroz takozvanu „klimatsku dividendu”
Ovo bi bilo podjednako raspoređeno na sva domaćinstva, ali bi pružilo posebno olakšanje ljudima sa nižim prihodima, zbog njihove generalno niže emisije CO2 sitiče se u časopisu „Nature Klimate Change”.
„Zašto, neki se pitaju, da svetski milijarderi dobiju ček iste veličine kao siromašna osoba”, dodali su naučnici.
Istraživanje u Francuskoj, Nemačkoj i Španiji pokazalo je da je korišćenje prikupljenih sredstava za ulaganje u klimatske akcije mnogo popularnije od povratka novca po glavi stanovnika. Ispitanici bi više voleli da se prihod od određivanja cena ugljenika koristi za investicije, umesto da se deli svima.
„Podrška cenama ugljenika je najveća kada se prihodi usmere natrag u obliku zelenih investicija”, rekla je za Euraktiv glavni autor Franciska Funke, istraživač na Potsdamskom institutu za istraživanje uticaja klime (PIK).
Dok se ulaganja u električne automobile i toplotne pumpe često dugoročno isplate zbog nižih operativnih troškova, „visoki početni troškovi mogu izgledati previsoki za ljude koji nemaju dovoljno uštede ili pristupa pristupačnim kreditima”, navodi magazin.
Istraživači stoga „hitno” pozivaju na snižene kredite za domaćinstva s niskim prihodima koji bi im omogućili da pređu na klimatski prihvatljive alternative – i tako izbegnu rastuće cene ugljenika. Tema je posebno relevantna i zbog uvođenja od 2027. godine novog evropskog sistema trgovanja emisijama (ETS2) za grejanje i drumski transport, čije bi cene mogle biti znatno veće od 45 evra po toni CO2 na koju ciljaju kreatori politike, prenosi Bilten AERS.
Ostavi komentar