Prema rezultatima istraživanja "Zašto ljudi žele da odu iz Srbije", koje je sprovela organizacija "Srbija 21" tokom juna i jula ove godine, 22 odsto građana potencijalno želi da se iseli iz Srbije, a kao motivi za iseljenje najčešće se ističu standard, bolje plaćen posao i loša situaciju u državi.
Na direktno pitanje da li biste želeli da odete iz Srbije, postoji 22 odsto građana Srbije koji potencijalno žele da odsele iz Srbije. Od toga 12 odsto danas razmišlja o tome, a deset odsto je u bliskoj prošlosti razmišljalo o tome", rekao je Ivan Andrić iz organizacije "Srbija 21".
On je rekao da je među onima koji razmišljaju o odlasku najviše osoba starosti od 18 do 29 godina i to 34 odsto, odnosno 450.000 građana.
Andrić je rekao da od onih koji žele da odu u inostranstvo 45 odsto razmišlja o trajnom iseljenju. Prema rezultatima istraživanja, koje je sprovedeno u Srbiji na uzorku od 1.000 punoletnih građana, 41 odsto ispitanika kao razloge za odlazak iz Srbije navodi standard, 36 odsto bolje plaćen posao, a devet odsto lošu situaciju u državi.
"To je nemogućnost da predvide da od svog rada mogu da žive lepo u Srbiji", konstatovao je on. Andrić je rekao da je na pitanje da li se bolje živi u inostranstvu 53 odsto ispitanika odgovorilo da je sigurno da se bolje živi, dok je 12 odsto odgovorilo da se bolje živi u Srbiji. Na pitanje gde žele da odu, 85 odsto ispitanika je reklo da želi da ode u zapadne zemlje, a to su Nemačka, Švajcarska, Austrija, Italija, Amerika, a samo dva odsto želi da ode u Rusiju.
Andrić je podsetio da u Srbiji živi sedam miliona stanovnika, da je u 2017. godini 38.800 više umrlih nego rođenih, a procena je da je prošle godine iz zemlje otišlo od 40.000 do 69.000 ljudi.
Istraživanje je sprovedno tokom jula i avgustai u dijaspori onlajn anketom među 2.149 punoletnih ispitanika koji su se iselili iz Srbije. Kako se navodi u rezultatima istraživanja, 92 odsto anketiranih kaže da živi bolje u inostranstvu nego u Srbiji. Na pitanje zbog čega im je bolje u inostranstvu, 37 odsto anketiranih ističe bolji životni standard, 13 odsto uređenu državu, a šest odsto bezbednost.
Upitani da li će se vratiti u Srbiju, 41 odsto ispitanih to ne planira, dok bi se 35 odsto vratilo, ali tek kada budu u penziji. Budućnost svoje dece u inostranstvu vidi 90 odsto ispitanih.
Član Fiskalnog saveta Srbije Vladimir Vučković rekao je da u "optimističnoj, dobroj, mogućoj varijanti vidi Srbiju sa nešto manje ljudi nego što je to danas, Srbiju otvorenih granica gde će biti omogućen priliv i odliv ljudi". On je rekao da put ka zapadu omogućava takvu perspektivu.
Vučković je rekao da bi jednog dana trebalo da se naviknemo, da pored toga što će ljudi ići dalje, da imamo i ljude koji dolaze u Srbiju iz Azije, Afrike, ako budemo dinamičnije rasli od njih.
"To može da se desi i to treba da se desi. To je za mene neki scenario i razvoj događaja koji je prihvatljiv i koji treba da imamo u glavi i da u odnosu na to merimo ovu našu priču. Sve drugo može da nas zadrži u ovom očajanju ili razočaranosti u kojoj se nalazimo", rekao je Vučković.
On je rekao da do toga može da se dođe tako što će ekonomija biti racionalnija, "što će se nekom uzeti, a nekom dati pare". Vučković je rekao da ekonomija mora da se zasniva na optimizmu, da ljudi vide da se stvari popravljaju i da će se Srbija razvijati u svakom smislu. On je rekao da je pored makroekonomske stabilnosti koju imamo, neophodno, između ostalog, da se smanjuju porezi i razvija privatni sektor, investira u obrazovanje i zdravstvo.
Profesorka Fakulteta za medije i komunikacije socijalni psiholog Jasna Milošević Đorđević rekla je da je ono što bi nekoga u psihološkom smislu zadržalo da ostane u zemlji osećaj da ima kontrolu nad sopstvenim životom, da sam upravlja i svojom karijerom i drugim aspektima života. Ona je rekla da se iz ovog, ali i iz mnogih drugih istraživanja, vidi da to izostaje.
"Vidimo da je poverenje u institucije nisko, to su i policija i sudstvo i zdravstvo i obrazovanje, a i zadovoljstvo životom je izuzetno nisko", rekla je Milošević Đorđević. Istakla je da "osećaj bespomoćnosti, beznadežnosti, nemanja perspektive i osećaja da možemo da upravljamo svojim životom, pored ekonomskih faktora, značajno doprinosi negativnom trendu da ljudi trajno, posebno mladi i obrazovani, žele da se isele".
Ostavi komentar