KOPAONIK, 8. marta (Tanjug) - Konačno se neko setio da Srbija treba da se industrijalizuje, rekao je večeras ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević na Kopaonik biznis forumu. On je, na panelu "Obrazovanje i naučna politika - uhvati korak", poručio i da će spona nauke i privrede biti jača i bolja, kao i da je jedan od prioriteta upravo finasnsiranje nauke.
"Završavamo popis istraživača i krećemo u novi ciklus", rekao je Šarčević drugog dana "srpskog Davosa".
"Sada smo u periodu kada se neko setio da Srbija treba da se industrijalizije, mi smo sada na nekakvom novom pocetku. A moj posao je da nađem dobre timove i eksperte da pokrenemo sva polja obazovanja, predškolsko, osnovno, srednje", dodao je on.
On je podvukao značaj dualnog obrazovanja, oko kojeg se kaže stvorila fama u javnosti, jer je shvaćeno samo "u užem smislu", navodeći da to podrazumeva poveznost privrede i obrazovanja.
Kada je reč o visokom obrazovanju, Šarčević je ukazao da mora da se ostvari bolja saradnja fakulteta i privrede, kako bi u definisanju studijskih programa učestvovali i poslodavci.
Na panelu "Obrazovanje i naučna politika - korak napred", profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Aleksandar Baucal je rekao da se u našem obrazovnom sistemu uči akademsko znanje, sa kojim đaci kasnije ne mogu ništa da urade.
"Moramo da pomerimo fokus znanja na kompetencije", poručuje Baucal i ukazao da se deca razvijaju kroz prepisivanje i potom se za njih kaže da su "snalažljivi".
"Vežbamo decu da budu snalazljivi u ilegalnom kontekstu"; kritikovao je on i istakao da je kredibilitet kreatora politike obrazovanja doveden u pitanje, zbog kratkog prosečnog "trajanja".
Na večerašnjem panelu "Reforme trgovine i turizma sa ciljem ekonomske i socijalne održivosti", ocenjeno je da je trgovini i turizmu neophodna obučena radna snaga, zbog čega je potrebno uvođenje dualnog sistema obrazovanja.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković primetio je da je u proteklih pet godina nestala jedna trećina malih prodavnica, dodajući da u turizmu postoji veliki potencijal, jer je taj sektor među najznačajnijim poslodavacima u privredi sveta.
U Srbiji, naveo je, turizam učestvuje sa 6,5 odsto u BDP-u, a broj dolazaka i noćenja stranih turista stalno raste.
Regionalna direktorka za finansije "Kraun Plaze" Rosa Mijailović navela je da međunarodni turizam beleži rast uprkos ekonomskoj krizi, što mu daje još veći značaj.
Direktorka "A hoteli" grupe Jelena Šuleić navela je da je u Beogradu broj turista prevazišao milion, a u Srbiji 2,5 miliona, što su, kaže, ozbiljni rezultati. Ona je istovremeno ukazala da je neophodno investirati u turističku infrastrukturu.
Kazala je i da banjski kapacitet u Srbiji nije iskorišćen, ali je taj segment prepoznat kao ozbiljni turistički potencijal i zato je neophodno sprovesti privatizaciju banja.
Generalna direktorka Gorenje Srbije Stanka Pejanović navela je da je trgovina do nedavno učestvovala sa 18 odsto u ukupnom zapošljavanju, a da je sada taj udeo pao na 14 procenata, objašnjavajući da je zbog velikog pritiska došlo do smanjenja broja prodavaca, zbog čega je vrlo malo stručnih ljudi.
"Sada imamo situaciju da potrošač ne dobije pravu informaciju prilikom kupovine", primetila je ona.
Na panelu "Inovacije i preduzetništvo u digitalnoj eri", jedan od tvoraca inovacione strategije Izraela, koji je od pustinjske zemlje postao jedan od svetskih centara IT-a, Šuki Glajtman, izjavio je da je veoma važno da vlada podržava razvoj tog sektora u Srbiji.
"Ali, ovo nije jednostavna stvar. Nama je trebalo 15 godina", rekao je Glajtman, koji je strateški savetnik Fonda za inovacionu delatnost Srbije.
On je rekao da treba da se složi mnogo faktora da bi neka inovacija zaživela, ali i da svaka država teško prihvata inovacije u svom aparatu, dok je potpuno druga stvar u privatnom sektoru.
"Privatni sektor funkcioniše po principu pokušaja, neuspeha i novog pokušaja i tako će pronaći rešenje. Zato ima više šanse da uspe u inovacijama od države", naglasio je Glajtman.
Darko Stanisavić iz kompanije Deloitt je rekao da Srbija ima pametne ljude i dobre ideje i da vlada mora da obezbedi uslove za razvoj IT sektora.
"Tu ne postoje granice, ceo veb je u stvari tržište. Digitalna transformacija je ogromna šansa za mlade, kojima je digitalna tehnologija bliža", naglasio je Stanisavić.
Profesorka Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Ana Trbović je rekla da bi cela privreda trebalo da pređe na digitalno poslovanje, ali da kod nas nije ohrabrujuća situacija ako se pogledaju podaci o prihvatanju digitalnih tehnologija u privredi.
Na panelu "Strategija bankarskog sektora: nova agilnost na tesnom tržištu", rečeno je da bankari ne očekuju rast kamatnih stopa u 2017. godini.
Na panelu o cirkularnoj ekonomiji i održivom razvoju, direktor sektora za strategiju Elektroprivrede Srbije Aleksandar Jakovljević je rekao da EPS razvija projekte obnovljivih izvora energije i u toku je priprema izgradnje solarnog i vetroparka u Kostolcu, ukupne snage oko 70 megavata.
On, takođe, očekuje da privatni investitori ulože u izgradnju kapaciteteta za korišćenje obnovljivih izvora energije snage oko 500 megavata, a pre svega u vetropakove, rekao je Jakovljević na Kopaonik biznis forumu.
Srbiji su potrebne investicije, a domaći i strani investitori bi trebalo da imaju jednake uslove, ocena je panela "Doprinos stranih i domaćih investitora razvoju Srbije".
Predsednik Grčko-srpskog poslovnog saveta Simeon Comokos istakao je da investicije donose blagostanje, te da bez ulaganja nema prosperiteta.
"Srbija je proteklih godina učinila dobre stvari i nadamo se da će nastaviti tim kursom. Moj osećaj je da Srbija ima pred sobom svetlu budućnost, ne samo iz ekonomskih razloga, već i geopolitičkih", naglasio je on.
Comokos je kazao da će produbljivanje odnosa Srbije sa EU privući investitore. Istovremeno je naglasio da je dobro što i domaći investitori ulažu, jer je to dobar signal stranim investitorima.
Predsednik SPK Privrednik Zoran Drakulić rekao je da je suština da od 2009. godine čujemo stalno da Srbija ima potencijal, ali nikako da se realizuje.
"U ovom trenutku da bi Srbija imala stabilan razvoj i podigla životni standard ljudi treba da imamo godišnje 4 milijardi evra investicije i rast više od 5 odsto. Mislim da Srbija ima taj potencijal, ima toliko polja gde je moguće investirati, od poljoprivrede, energetike, IT sektora, do turizma i drugih privrednih sektora", objasnio je on. Drakulić je ukazao da postoji i veliki potencijal u malim i srednjim preduzećima.
On je rekao da niko u Srbiji nema ništa protiv velikih koncerna, ali da domaći investitori žele isti tretman.
"Nema srpske privrede bez srpskih privrednika", podvukao je on.
Direktor za razvoj IKEA za jugoističnu Evropu i član Upravnog odbora Saveta stranih investitora Vladislav Lalić istakao da treba da postoji fer utakmica, i da se zajednički radi na privrednom rastu.
Ukazao je da ni IKEA nije imala nimalo lak put za realizaciju ulaganja u Srbiji: "Priča IKEA u Srbiji traje 25 godine, počela je 1991. Posle drugog pokušaja koji traje osam godina konačno smo doživeli da će se realizovati".
On je rekao da je IKEA pogurala naplatnu rampu, jer je to deo infrastrukturnog razvoja u ovu oblast, u šta će IKEA investirati 9,6 miliona evra. I Lalić naglašava da jednakost među investitorima mora postojati.
IKEA će, prema njegovim rečima, doneti veliki pomak u pravima potrošača.
Predsednik PSP Farman Branislav Grujić rekao je da privatni sektor nema mogućnost da dođe do investicionog potencijala.
S tim u vezi je ukazao da je neophodno imati fondove koji bi malim i srednjim preduzećima dali kapital potreban za dobijanje kredita kod komercionalnih banaka.
Pošto se drugi dan Kopaonik biznis foruma poklopio se Danom žena, potpredsednica vlade i predsednica Koordinacinog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović je izjavila tim povodom da u Srbiji nema dovoljno žena koje su direktorke preduzeća, ali i da žene treba da budu solidarne i više se uključe u politički život.
"Ovo je borbeni dan, znak sećanja na žene koje su izgubile živote zato što su se borile za ženska prava. Ta prava nisu ništa veća i žene ne traže veća prava od onih koja imaju muškarci, dakle ista prava i iste uslove. To je zagarantovano ustavom", rekla je Mihajlović novinarima.
Ostavi komentar