Od polovine juna svi proizvodi moraće da imaju nutritivnu deklaraciju na kojoj će biti navedeni podaci o nivou vrednosti koje proizvod sadrži, ali će do kraja godine na rafovima ostati i roba koja je deklarisana pre 15. juna.
Novina koja postavlja nove zahteve pred proizvođače predviđena je izmenama i dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji stupa na snagu 15. juna.
- Nutritivna deklaracija će biti obavezna za sve proizvode, a naravno, u Pravilniku su definisana i određena izuzeća za primarne proizvode gde ne treba da se navodi nutritivna deklaracija - objašnjavaBranislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede.
On kaže da će novim Pravilnikom biti pooštrena odgovornost svih u čijoj je nadležnosti deklarisanje hrane, a definisana je i prodaja hrane na daljinu koja, kako kaže, postaje jedan od značajnijih vidova prodaje.
Raketić skreće pažnju na kako kaže čitav "spektar zahteva koji se odnosi na sektor mesa, pre svega na
Sadržaj deklaracije
|
Deklarisanje, kaže, predstavlja jedan od najsloženijih podzakonskih akata koje treba regulisati, zbog, kako navodi, s jedne strane proizvođača "koji ne žele baš sve informacije da stave na deklaraciju" i s druge potrošača "koji žele da imaju što veći broj informacija na deklaraciji proizvoda".
- Napravili smo Pravilnik koji je optimalan, koji će omogućiti da potrošači imaju jedan informativni izvor prilikom kupovine proizvoda i koji je za proizvođače dosta zahtevniji u odnosu na današnji Pravilnik - rekao je Raketić.
Međutim, taj Pravilnik izazvao je poslednjih dana u medijima polemike, jer se stručna javnost oglasila tvrdnjama da će potrošači u Srbiji do kraja godine ipak ostati bez informacija o sastavu proizvoda, kao i količni masti, šećera i soli koji sadrži.
Raketić je potvrdio da će proizvođači robu koju su proizveli, upakovali i deklarisali do 15. juna bez naznačenih nutritivnih vrednosti, moći da je plasiraju na tržište do 31. decembra.
Predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača (NOPS) Goran Papović to ocenjuje kao "odlaganje" primene Pravilnika za 31. decembar i kao znak da je Ministarstvo poljoprivrede podložno pritiscima proizvođača.
On upozorava da izostanak sastava o količini šećera, masti ili soli koje proizvod sadrži najproblematičnije kada su deca u pitanju i pita se "da li je zdravlje dece manje važno od profita neke kompanije", uz napomenu da svi ti sastojci potencijalno mogu izazvati kod korisnika problem sa viškom šećera u krvi ili kardiovaskularne i druge probleme.
- Naše Ministarstvo još nije imuno na pritiske proizvođačkog lobija, koje je godinama prisutno - tvrdi Papović koji je, kako kaže, upoznat sa načinom na koji se ti pritisci vrše, jer je kao predsednik NOPS-a prisustvovao radnim grupama za izradu mnogih pravilnika.
On smatra da proizvođači "stopiraju" primenu tog Pravilnika zbog lošeg prometa ili vođeni logikom "zašto bih ja nešto prikazivao, što baš ne moram, a mogu se naći na crnoj listi po količini šećera, soli ili masti".
- Proizvođači zaboravljaju da mi kao organizacija potrošača imamo pravo da pozovemo potrošače na bojkot tih proizvođača koji nemaju oznake nutritivnih vrednost na svojim proizvodima. Time izražavamo sumnju u kvalitet tih proizvoda, bez obzira da li imamo dokaze ili nemamo dokaze - zaključuje Papović.
Ostavi komentar