Žene će raditi dva meseca duže, a za muškarce promene nema, suština je novih propisa za penzionisanje koji će važiti od početka sledeće godine
Oni koji žele da ostvare pravo na starosnu penziju po uslovima koji sada važe, trebalo bi da raskinu radni odnos i podnesu zahtev u ovoj godini jer ako se zahtev podnese 1. januara, važiće nova pravila, odnosno primenjivaće se uslovi koji važe za tu godinu.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjen je 2014. godine, a od tada se svake godine za žene menjaju uslovi – odnosno starosna granica se pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje. Taj princip će se primenjivati sve do 2032. godine, kada će se starosna granica između odlaska žena i muškaraca u redovnu penziju izjednačiti, odnosno i žene će u redovnu penziju moći da odu tek onda kada napune 65 godina starosti, što je dve godne više nego sada. Uslovi za prevremenu starosnu penziju se podižu do 2024. godine, kada će takođe biti izjednačeni za žene i muškarce, a da bi se ostvarilo to pravo, biće potrebno 60 godina života i 40 godina staža osiguranja.
Dakle, od naredne kalendarske godine žene koje žele da ostvare pravo na starosnu penziju moraju da imaju 63 godine i dva meseca života, umesto 63 godine, koliko je potrebno za odlazak u penziju ove godine. Od početka naredne godine za žene važe i nova pravila ukoliko žele da odu u prevremenu penziju. Ove godine uslov za odlazak u prevremenu penziju je 57 godina i osam meseci života i 39 godina staža. Da bi to mogle da ostvare naredne godine, biće im potrebno nekoliko meseci više – potrebno je da imaju 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života. Promene nema kada je u pitanju broj godina radnog staža jer je neophodno da ih je najmanje 15.
S druge strane, muškarci u starosnu penziju u narednoj godini idu po starom – sa 65 godina života i bar 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu. Ipak, promena ima, ali se one odnose na ostvarivanje prava na prevremenu penziju. Muškarci ove godine u prevremenu penziju mogu da odu s 40 godina staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života. Od naredne godine to pravo će moći da ostvare s istim brojem godina staža osiguranja – 40, ali moraju imati najmanje 59 godina života.
Za oba pola jednako je pravilo po kojem mogu redovno da se penzionišu s 45 godina staža, bez obzira na godine starosti. Da bi to pravo i ostvarili, neophodno je da im je poslodavac sve vreme redovno uplaćivao doprinose.
Od 2015. godine, kad je počela primena Zakona o PIO kojim je uvedeno pravo na prevremenu starosnu penziju, svake godine između 9.000 i 10.000 osiguranika podnese zahtev i ostvari ga pa se iz godine u godinu povećava broj starosnih penzionera. S druge strane, smanjuje se broj invalidskih penzionera i sada ih je manje od 16 odsto od ukupnog broja penzionera, a broj porodičnih penzionere je standardan i iznosi oko 20 odsto. Inače, u Srbiji trenutno ima oko 1,7 milion penzionera, korisnika svih vrsta penzija, a prosečna penizija je oko 27.700 dinara.
Povišica 5,9 odsto
Ministar finansija Siniša Mali je na sednici Narodne skupštine, između ostalog, najavio i povećanje plata i penzija od januara naredne godine.
Kako je najavio, od 1. januara biće veće i penzije i minimalna zarada, a uskoro će se znati i koliki će biti rast plata u javnom sektoru.
– Penzije nam od januara rastu 5,9 odsto, minimalna zarada raste 6,6 odsto – najavio je Mali. – Brzo ćemo objaviti i koliko nam rastu plate u javnom sektoru.
Zakon je u najmanju ruku diskriminatorski, jer se istim "kažnjavaju" lica koja su počela da rade sa recimo 20 godina života u odnosu na lica koja su počela sa radim u npr. 30-im godinama. Razlika u penziji ove dve kategorije (kada napune 65 života ) nije velika u odnosu na vreme provedeno na radu koje iznosi i do 10 godina razlike. Jedino merilo bi morale da budu godine staža. 40 godina uplaćivanja u penzijski fond i to je to. Ako im je baš stalo do "penala" u redu, ali sa približavanjem 65-te godine života penale sukcesivno smanjivati do potpunog ukidanja. To je jedino "socijalno pošteno".