Cena kredita obračunava se primenom nominalne kamate, a ukoliko je efektivna veća to je usluga skuplja.
Kmata samo pet odsto. Oglasi banaka sa ovako primamljivom ponudom obično budu istaknuti krupnim slovima. Mnogo sitnijim slovima od ove ponude koja označava nominalnu kamatu za klijenta iskazana je ona efektivna koja označava zbir svih troškova, a koja neretko iznosi 12 odsto.
Otkud razlika od čitavih sedam odsto i šta su sve banke tu uračunale? U bankama kažu da su to troškovi poput naknade za obradu kreditnog zahteva, provizije za puštanje kredita u tečaj, godišnje naknade za administriranje kredita, iznosa premije osiguranja u slučaju kada je osiguranje uslov za korišćenje sredstava, trošak menica, Kreditnog biroa i drugo.
Drugim rečima cena zajma nije samo nominalna kamata.Banke nemaju pravo da sakriju tu razliku i na to ih, uostalom, obavezuje i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kao i Narodna banka (NBS) pa tako kredita sa skrivalicama više nema.
U NBS kažu da je efektivna kamatna stopa ukupna cena kredita koja se plaća, a koju pored glavnice i kamate čine i naknade, provizije i svi drugi troškovi koje korisnik treba da plati banci, a koji su poznati na dan obračuna i koje je banka predvidela svojom poslovnom politikom.
Ostavi komentar