NSZ: Oko 50 odsto lica na evidenciji teže zapošljivi

Poslednji podaci pokazuju da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS) oko 706.000 lica, a u poređenju sa istim periodom prethodne godine došlo je do smanjenja broja nezaposlenih za 5,3 odsto, rekao je direktor NSZ Zoran Martinović. 

"Ovo je jedna od najmanjih brojki u pogledu broja nezaposlenih u poslednjih nekoliko godina. Stopa nezaposlenosti je od januara do marta ove godine porasla je na 19 odsto i bila veća u odnosu na poslednji kvartal 2015. ali mislimo da će stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu sigurno biti niža, imajući u vidu da se broj nezaposlenih na evidenciji od marta kontinuirano smanjuje", rekao Martinović Tanjugu.

On je ukazao da je vidljivo da se tokom letnjih meseci, kada su aktuelni poslovi u poljoprivredi, preradi hrane, građevinarstvu, broj lica na evidenciji smanjuje.

To znači da značajan uticaj imaju sezonski poslovi i mere aktivne politike koje su dinamičnije nego pre, ističe on.

"Ono što je problem je da veliki broj ljudi koji su angažovani na sezonskim poslovima zapravo radi u neformalnom sektoru i samim tim to se ne može kvalitetno odraziti na statistiku i ta lica dalje se nalaze na evidenciji i dalje i angažovani su u sekorima koji tokom letnjih perioda imaju potražnju za radnicima", objašnjava Martinović.

On ukazuje da višegodišnji problem predstavlja zapošljavanje polukvalifikovanih i nekvalifikovanih lica, kojih u u svakom trenutku na evidenciji ima preko 30 odsto i spadaju u teže zapošljive.

Svi koji ne poseduju veštine i radno iskustvo smatraju se teže zapošljivim kategorijama, ističu u NSZ.
Lakše se na tržištu rada snalaze inžinjeri informacionih tehnologija, građevinski inžinjeri, mašinski inžinjeri, farmaceuti, lica koja imaju zanate, kuvari, pekari, frizeri, moleri, zavarivači...

U teže zapošljive kategorije mogu se svrstati i mladi do 30 godina, lica romske nacionalnosti, osobe sa invaliditetom, lica starija od 50 godina.

Oko 50 odsto lica na evidenciji praktično spada u teže zapošljive, pojašnjava Martinović.
On je podsetio na to da počinju da funkcionišu usluge u klubovima za traženje posla, centrima za informisanje i profesionalno savetovanje.

"Oko 113 lokalnih samouprava je potpisalo sprazum sa NSZ, i u njima će se ove usluge odvijati i naši savetnici su počeli da rade u tim klubovima", rekao je on.

Građanima su na raspolaganju 20 novih centara za informisanje i profesionalno savetovanje, 60 klubova za traženje posla i 80 samouslužnih radnih stanica.

"Cilj je da se politika zapošljavanja delimično izmesti sa centralnog nivoa i približi lokalnim samoupravama koje su zaista prepoznale ove naše prioritete", rekao je Martinović.
U godini preduzetništva, veliko intersovanje je i za programe samozapošljavanja.
U ovoj godini stiglo je više od 6.500 zahteva za takve programe, a prošle godine bilo ih je oko 5.000.