Javna rasprava o predlogu novog zakona o poreklu imovine je završena i sve je bliži momenat kada će država krenuti da češlja imovinu političara, državnih funkcionera i svih ostalih građana koji su preko noći stekli vredne nekretnine, automobile i novac.
- Tokom rasprave je stiglo vrlo malo predloga, tako da je resorno MInistarstvo pravde i dalje ostalo otvoreno za sve sugestije. I pored toga, trenutak kada treba očekivati ovaj zakon za čije je donošenje inicijativa prvi put pokrenuta još 2001. godine sve je bliži - kaže izvor.
Zakonom se po prvi put treba utvrditi stvarna imovinu nekih lica, odnosno način na koji je stečen - legalan ili ilegalan.
- Ono što možda izaziva zabunu u javnosti, nije reč samo o nelegalno stečenoj imovini, već celokupnoj. Nekad je ta imovina stečena i legalnim zakonitim putem, ali se nije prijavljivala upravo iz razloga kako bi se izbegavali porezi koji tako visokoj imovini pripadaju.
Sada ćete imati visoku poresku stopu koja će biti otprilike 70 odsto procenjene vrednosti imovine, tako da pitanje da li će nekome ubuduće pasti na pamet da skriva imovinu -nedavno je rekla ministarka pravde Nela Kuburović.
Ono što takođe radna verzija teksta predviđa jeste da će se vršiti ispitivanje 10 godina unazad. Zakon se ne odnosi samo na funkcionere, odnosi se apsolutno na sve građane koji svojim stilom života mogu da izazovu bilo kakvu sumnju da njihovi prihodi nisu u skladu sa onim što su prijavljivali do sada.
Unakrsno preispitivanje imovine
Suština ovog zakona je da će se vršiti unakrsno preispitivanje imovine, kako bi se utvrdila stvarna imovina nekog lica koje izaziva sumnju svojim stilom i načinom života i da li je svoju imovinu do sada prijavljivao na odgovarajuć način.
Uvodi se visoka poreska stopa na imovinu za koju se utvrdi da nije bila prijavljena. Ovaj postupak će sprovoditi Poreska uprava, pri kojoj će se formirati posebna jedinica koja će se upravo baviti ovim pitanjem.
Poreska uprava će biti ojačana sa ljudstvom koje će pre toga morati da prođe posebne obuke. Ono što je bitno, da će Poreskoj upravi biti omogućena koordinacija sa drugim državnim organima koji raspolažu podacima koji se tiču imovine.
Zato će svaki organ morati da odredi svog oficira za vezu koji će biti u direktnom kontaktu sa Poreskom upravom, dok će Poreska uprava moći da zahteva da se ta lica upute na rad kod njih kako bi im pomagali na konkretnom predmetu.
Kazne
Najveća kazna ukoliko se utvrdi da neko ima veću imovinu nego što je prijavio jeste da će biti i te kako novčano oporezovan i više od 70 procenata od utvrđene vrednosti neprijavljene imovine. Ukoliko je utvrđeno da je nešto milion evra, 75 odsto poreza znači da ćete platiti 750.000 u budžet Srbije.
U drugoj situaciji ukoliko se utvrdi da postoje elementi krivičnog dela, tada će postupati nadležni organi i u sudskom postupku utvrditi o kom krivičnom delu je reč, da li je bila zloupotreba položaja ili poreska utaja ili neko drugo krivično delo. Suština ovog zakona je da je to jedan administrativni zakon koji sprovodi Poreska uprava.
Ostavi komentar