Na više od milion adresa građana u Srbiji pristižu rešenja za plaćanje naknade za odvodnjavanje, za ovu i prošlu godinu, od oko dve i po milijarde dinara.
Ova naknada, sama po sebi, izaziva revolt građana, kojima nije jasno "šta im se to odvodnjava" i zašto dvogodišnji namet mora da se plati odjednom, pišu Večernje novosti. Da ni do sada nije postojala baš savršena "saradnja" po pitanju punjenja budžeta naknadom za odvodnjavanje, koju plaćaju vlasnici kuća, odnosno građevinskog zemljišta na kome su one sagrađene, kao i vlasnici poljoprivrednog i šumskog zemljišta, pokazuju i zvanični podaci budžeta. U 2014. su, u to ime, građani u budžet uplatili ukupno 62,5 miliona dinara.
| Prihodi ostvareni od naknada za vode, dakle i od naknade za odvodnjavanje, koriste se za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama. A to su uređenje vodotoka i zaštita od štetnog dejstva voda, uređenje i korišćenje voda, zaštita voda od zagađivanja, izgradnja, održavanje i upravljanje melioracionim sistemima, izgradnja, održavanje i upravljanje regionalnim i višenamenskom sistemima - ističu u Direkciji za vode pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite sredine. |
Iako su vlasnici poljoprivrednog zemljišta dobili ubedljivo najveće naknade za odvodnjavanje, koje su različite od jednog do drugog regiona, poseban "udar na džep" dobili su vlasnici kuća, koji za skromne okućnice treba da plate po nekoliko hiljada dinara. I to odmah.
“Imamo vikendicu od 36 kvadrata podignutu na 13 ari placa”,žali se čitalac "Novosti" iz Jarkovaca kod Inđije.
“Stiglo nam je rešenje za naknadu za odvodnjavanje na 1.610,83 za ovu i još toliko za prošlu godinu. Sada treba odjednom da od male penzije uplatim 3.222 dinara, jer na rešenju piše da se plati u roku od 15 dana. Inače, prete kamatama i prinudnom naplatom. Ne znam zašto i ovo ne bismo mogli da platimo na rate, kao što plaćamo porez na imovinu”, priča on.
Rešenja piše i dostavlja Poreska uprava Srbije, na osnovu podataka Republičkog geodetskog zavoda o vlasnicima, odnosno korisnicima poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta na teritoriji Srbije. Ova naknada ranije je bila prihod vodoprivrednih preduzeća. Sada je prihod budžeta. I, prema dostupnim podacima, povećala se za 2015-2016. u odnosu na 2013-2014. godinu.
Nadležnost da prati naplatu ovih javnih prihoda pripada Ministarstvu poljoprivrede, a upotreba prikupljenog novca definisana je propisima.
“Sredstva ostvarena od naknada za vode, u 2014. godini upotrebljena su za finansiranje izgradnje višenamenskih brana, izgradnju i rekonstrukcije objekata za snabdevanje vodom za piće i sanitarno-higijenske potrebe, postrojenja za pripremu vode za piće, magistralnih cevovoda i rezervoara, izgradnju i rekonstrukciju objekata za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda i zaštitu voda od zagađivanja”, rečeno je "Novostima" u Direkciji za vode pri Ministarstvu poljoprivrede.
“Sredstva su upotrebljena i za uređenje vodotoka i vodnih objekata za zaštitu od poplava, za održavanje objekata za odvodnjavanje, uređenje vodotoka i zaštitu od poplava, erozije i bujica, sprovođenje odbrana od poplava, izradu planskih dokumenata za upravljanje vodama, izradu tehničke dokumentacije za vodne objekte, kao i ostalih poslova od opšteg interesa”, dodaju oni.
Ako Ministarstvo finansija bude poštovalo preporuku Državne revizorske institucije, građani bi ubuduće bar mogli da očekuju da ih država ne duži za dve godine odjednom na ime naknade za odvodnjavanje.
Državni revizori su, kontrolišući završni račun budžeta Srbije za 2014. godinu, utvrdili da su građani tokom te godine u budžet uplatili ukupno 65.017.000 dinara na ime ove naknade. Posle kontrole, DRI je u decembru prošle godine, izrekla i preporuku Ministarstvu finansija - Poreskoj upravi, da "radi blagovremene naplate prihoda, dug i zaduženje obveznika obračuna u tekućoj godini kada je dug i nastao".
Ostavi komentar