Zvanični kurs Evra za dan 08.03.21. :: 117.5690 rsd
Tekst objavljen: 03.11.2020 15:55        


Nakon što su evropske zemlje na čelu s najvećim privredama kontinenta Nemačkom i Francuskom uvele nove stroge mere ograničenja radi suzbijanja korona virusa, ekonomisti opet predviđaju ekonomski pad u Evropskoj uniji, premda ne toliko oštar kao na proleće, prenosi danas Radio slobodna Evropa ocenu svetskih medija

Nova zatvaranja u Evropi donose i novi, doduše manji, ekonomski pad

Najnovije mere za suzbijanje drugog talasa infekcija KOVID-19 u Evropi mogle bi dovesti do veće nezaposlenosti, trajnog zatvaranja mnogih firmi i povećanja državnog duga, ocenjuje američki biznis kanal Si-en-bi-si. Evropskim zemljama sledi dodatni ekonomski bol jer Francuska i Nemačka uvode nove mere zatvaranja dok druge vlade najavljuju isto. Odluka, naglašava se, donosi novi udarac restoranima, barovima, bioskopima i trgovcima, od kojih su mnogi tek počeli da se oporavljaju.

Posle rekordnog rasta BDP-a u trećem tromesečju, Evropa rizikuje ponovno vraćanje u recesiju jer sveobuhvatne mere ograničenja usmerene na suzbijanje drugog talasa korona virusa brzo dovode do okončanja ionako krhkog oporavka, ukazuje Si-en-en.

Bruto domaći proizvod Evropske unije porastao je za 12,1 odsto u periodu od jula do septembra, dok se evrozoni BDP povećao za 12,7 odsto, saopštila je nedavno agencija za statistiku Eurostat. Rast, koji je usledio posle velikog pada u drugom tromesečju bio je najveći od 1995.

Ipak, ističe Si-en-en, evropska ekonomija je i dalje za oko četiri odsto manja nego što je bila krajem septembra prošle godine.

Olakšavajući faktor sada je, kako navodi ta televizija, što su ekonomije već u krizi, jer nisu uspele da se potpuno oporave od istorijskih kontrakcija u drugom tromesečju, što znači da će dalji pad BDP-a biti relativno manje ozbiljan.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Na papiru evropska ekonomija deluje kao da se izvlači iz krize, naročito jer je u trećem tromesečju zabeležen rast veći nego ikad pre. Ipak, slike iz Pariza, Madrida i Frankfurta govore drugačiju priču. Kafići motaju tende, pozorišta otkazuju predstave, a gradske ulice ponovo izgledaju kao u martu, piše „Njujork tajms”.

Dok vlasti u Evropskoj uniji očajnički žele da sprečiti porast broja zaraza korona virusom, istovremeno ulažu napore u pronalaženju načina za podršku nesretnim i nezaposlenim radnicima, kako bi sprečile bankrot restorana i drugih firmi. Pre nekoliko meseci, naglašava „Njujork tajms”, neki su optimisti govorili o oporavku evrozone u obliku slova V, odnosno oštrom padu praćen naglim skokom. Ali, ono što se sada razvija deluje kao niz ekonomskih uspona i padova koji se podudaraju s talasima zaraze i obnovljenim merama zatvaranja.

Glavni ekonomista u evropskom „Es end pi gobal rejtings” Silvijan Brojer veruje da bi ekonomski uticaj zatvaranja u Francuskoj i Nemačkoj mogao biti manje ozbiljan nego što je bio na proleće, ali da to delom zavisi od reakcije potrošača.

Jedan od razloga impresivnog rasta poslednjih meseci, rekao je Brojer, bio je taj što su ljudi u martu i aprilu, dok su bili zatvoreni u svojim domovima, trošili ušteđevinu. Sada bi, kako je rekao, mogli biti oprezniji jer se pandemija odugovlači i iscrpljuje njihove bankovne račune ili počinju da se brinu o zadržavanju posla.

Nove mere ograničenja koje uvode zemlje širom Evrope pokrenule su niz novih prognoza ekonomskog rasta koje su uglavnom lošije u odnosu na ranija predviđanja, ističe Fajnenšl tajms, navodeći da se sada očekuje da će se ekonomija evrozone u poslednjem kvartalu godine smanjiti za 2,3 odsto, prenosi Beta.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
zatvaranje zbog korone evropa ekonomija ekonomska kriza korona virus ekonomski efekti pandemije

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana