Država, kako najavljuju u Narodnoj banci Srbije, namerava da uskoro emituje posebne obveznice koje bi bile dizajnirane isključivo za građane.
Ove hartije od vrednosti obogatile bi ponudu na domaćem finansijskom tržištu, a takođe bile bi od pomoći kao još jedan od izvora finansiranja države, pišu Večernje novosti.
Tako bi naše stanovništvo, uz investitore iz celog sveta, praktično moglo da štedi uz znatno veće kamate nego što nude banke. I do sada su građani mogli da kupuju obveznice, ali je minimalni ulog bio 5.000 evra ili 50.000 dinara.
Sa stanovišta građana, kako navode u NBS, ovakve hartije od vrednosti predstavljale bi atraktivnu mogućnost za investiranje u uslovima kada banke, prilagođavajući se opštem padu kamatnih stopa na svetskom i domaćem tržištu, smanjuju kamate kako na kredite, tako i na štedne depozite.
Građani bi dobili dodatni, povoljniji način za ulaganje, a s druge strane, ne bi bilo ugroženo kreditiranje privrede i stanovništva, jer banke raspolažu značajnim viškovima neangažovanih deviznih i dinarskih sredstava.
| Emitovanje posebnih hartija od vrednosti za građane bi bilo korisno i sa stanovišta strukture investitora u državne hartije od vrednosti - navode u NBS. - Time bi se poboljšala struktura finansiranja u smislu većeg učešća obaveza prema domaćim tržišnim učesnicima u strukturi ukupnih obaveza. Na ovaj način bi se smanjila i izloženost prema stranim investitorima, odnosno prema eventualnim nepredvidivim eksternim šokovima koji utiču na tokove kapitala, čime bi se doprinelo otpornosti domaćeg finansijskog sistema. |
Državne obveznice kupcu donose prinos od 4,95 do 12,99 odsto godišnje na dinare, odnosno od 2,22 do 4,5 odsto na evro obveznice. Takođe, nose najniži kreditni rizik, s obzirom na to da je garant ispunjenja obaveza država. Stručnjaci tvrde da je prodaja obveznica isplativa za državu, jer novac pozajmljuje od svojih građana, a ne od banaka, i njihovom prodajom obezbeđuje jeftinija sredstva za pokrivanje manjka u budžetu.
Prednost kupovine državnih hartija od vrednosti uz bolju kamatnu stopu je i ta da su kupci oslobođeni poreza na dobit koji iznosi 15 odsto, a ima ga kod bankarske štednje. Mogu ih prodati i pre roka dospeća na berzi, i to bez gubitaka, dok bi u banci, ukoliko bi raskinuli oročenje, ostali bez kamate.
Postoji, međutim, i druga strana ove priče. Građani su nedovoljno edukovani o ovoj mogućnosti i samo njih 28 je u ovoj godini kupilo obveznice. Zato bi bilo poželjno da se angažuju i ljudi od struke, koje moraju da se plate, što umanjuje i stepen zarade u ovakvoj transakciji.
“Za državu je dobro da obveznice prodaju domaćim investitorima, jer smo onda kao tržište manje ranjivi”, ističe Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu.
“Ali, zbog geopolitičkih faktora i neizvesnosti koja je prisutna, s očekivanjem da može biti i gore, za građane bi možda bilo bolje da štede u devizama u bankama, bez obzira na niske kamatne stope. Iskustvo je pokazalo da su mali akcionari koji su kupovali akcije imali ogromne gubitke. Krupni investitori imaju mogućnost da više rizikuju i oni treba da kupuju obveznice u dinarima”, ističe on.
Stranci, i građani i firme, kako navode u NBS, mogu da kupuju dugoročne državne hartije od vrednosti Republike Srbije, ali ne i kratkoročne - navode u NBS. Na aukcijama državnih hartija od vrednosti koje organizuje Uprava za javni dug preovlađuje interesovanje takozvanih institucionalnih investitora (finansijske organizacije, osiguravajuća društva, penzioni i drugi fondovi), dok je učešće građana znatno manje.
“Razlozi slabijeg učešća građana na ovim aukcijama u velikoj meri su posledica pratećih troškova koji se odnose na provizije ovlašćenim učesnicima i naknade u vezi sa kupoprodajnom transakcijom”, ističu u NBS.
“Takođe tu je i visok iznos minimalne nominalne vrednosti ponude, odnosno u visini vrednosti pet komada državnih hartija od vrednosti, to jest 5.000 evra za državne hartije od vrednosti u evrima, a 50.000,00 dinara za dinarske državne hartije od vrednosti)”, dodaju.
Lokalna samouprava je lane emitovala obveznice koje su "planule". Tako je Stara Pazova pod pokroviteljstvom Unikredita prodala vrednosne hartije u vrednosti 125 miliona dinara sa kamatom od šest odsto na godišnjem nivou.
Ostavi komentar