Švajcarska valuta se spustila na najniži nivo u poslednje dve i po godine. Banke već nude prelazak u evro-zajmove. Dužnike u švajcarskim francima obradovalo je slabljenje ove valute prema evru. Činjenica da se "švajcarac" nalazi na najnižem nivou u odnosu na evropsku valutu u poslednje dve i po godine doprinela je tome da ovdašnji dužnici računaju da li im je isplativo da ostatak duga na ime svog stambenog kredita iz franaka prebace - u evre.
- Ako bi franak nastavio da pada i stigao sa sadašnjih 105 na ispod sto dinara, ne bih razmišljao više, već bih ostatak duga u francima prebacio u evro - kaže čitalac "Novosti" M. V.On je kredit podigao pre deset godina, kada je franak bio oko 48 dinara, a evro vredeo gotovo duplo više.
- Moj zajam od 69.000 franaka odgovarao je tada iznosu od 41.600 evra - navodi naš sagovornik.
- Rata mi je u početku bila oko 310 franaka, išla je i na 400
| DO SADA ODOBRENO 19.700 KREDITA Krediti vezani za "švajcarac" čine 24,9 odsto ukupnog iznosa stambenih kredita. - Reč je o ukupno 19.700 kredita, u bruto iznosu od 89 milijardi dinara - ukazuju u Narodnoj banci Srbije. - Na kraju 2016. problematični stambeni krediti indeksirani u švajcarskim francima činili su 63,42 odsto svih problematičnih stambenih kredita, što je manje u odnosu na kraj 2015. Na postepen pad njihovog učešća uticala je i posebna odluka koju je NBS donela u februaru 2015. godine kako bi pomogla u prevazilaženju teškoća stanovništva u otplati ovih kredita, a koja je obavezala banke da korisnicima kredita u francima ponu de izmene uslova njihove otplate. |
U njegovoj banci su mu, kako kaže, objasnili da konverziju računa na sledeći način: glavnicu u francima pretvori u dinare po nižem kursu, a dobijeni iznos potom podeli sa srednjim kursom evra.
- Ako bi franak pao ispod sto dinara, na nivo od 1,2 prema evru, glavnica mog duga bi automatski bila manja za više od 2.000 evra - ističe sagovornik "Novosti".
- Doduše, kamatna stopa, koja mi je sada 1,12 odsto, porasla bi na 2,3 odsto, koliko dobijam konverzijom zajma u evro, ali mislim da je dugoročno to isplativo, pošto se sve cene u Srbiji računaju u odnosu na evro. I centralna banka vezuje kurs dinara za evro, a ne za franak.
Uprkos tome što kurs "švajcarca" ide naruku dužnicima, bankariu utoraknisu bili raspoloženi da iznose računice povodom pada franka, pravdajući se da ne žele javno da iznose bilo kakve prognoze koje bi građani mogli da uzmu zdravo za gotovo.
Analitičari, poput onih koji rade analize za platformu za trgovanje valutama "Admiral markets", ukazuju na pojavu pada švajcarskog franka, ali se ograđuju navodeći da nije reč ni o kakvom investicionom savetu za čitalačku publiku.
- Poslednjih nekoliko meseci sve češće se govori o potrebi podizanja kamatnih stopa u Evropi, na osnovu čega evro i britanska funta naglo jačaju u odnosu na američki dolar.
Pomalo paradoksalno, švajcarski franak, koji je treća najvažnija valuta u Evropi, istovremeno počinje da slabi - navodi se u analizi u trenutku kada kurs evra u odnosu na švajcarac iznosi 1,14, što je najniži nivo u poslednje dve i po godine.
Analitičari ukazuju da švajcarski franak, kao i dolar i zlato, ima status sigurnog utočišta u nesigurnim vremenima.
- To znači da franak jača u uslovima loših ekonomskih i političkih vesti, kao što je to bilo u vreme finansijske krize. U međuvremenu se kriza smirila, a sada smo došli u situaciju u kojoj čak i Evropska centralna banka planira da započne podizanje kamatnih stopa - ističu analitičari. Na pitanje da li će švajcarski franak nastaviti da slabi, njihovo odgovor je da to može da se očekuje, ukoliko se nastave pozitivni trendovi u američkoj i evropskoj ekonomiji.
- Po većini modela procene fer vrednosti valute, franak je još uvek daleko najprecenjenija valuta na svetu, što znači da prostora za slabljenje još ima. Osim toga, službeni stav švajcarske centralne banke je da je franak prejak i da šteti nacionalnoj ekonomiji pa da zbog toga mora da oslabi. U takvoj situaciji analitičari "Admiral marketsa" smatraju da se do kraja godine može očekivati slabljenje CHF-a u odnosu na evro od barem još nekoliko odsto - zaključuju ovi analitičari.
Ostavi komentar