Mogu li sa kreditima vezanim za euribor nastati problemi slični kao sa famoznim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima?
Bankarski ombudsman FBiH pre izvesnog vremena upozorio je na potencijalne probleme koji se mogu pojaviti sa kreditima koji imaju klauzulu promenljivosti kamatne stope u skladu sa kretanjem referentne vrednosti međubankarske kamatne stope Euribor.
Na isto je upozorio i Jasmin Mahmuzić, direktor Agencije za bankarstvo FBiH, kada je kazao da institucija kojoj je na čelu pokušava predvideti koji su to potencijalni problemi koji se mogu desiti.
“To je iz razloga jer sad imamo ponude za namenske kredite preko 10 godina što teoretski nije utemeljeno. Agencija će brzo reagovati vezano za to. Euribor je istorijski na najnižem nivou zato što Evropska centralna banka delom ekonomski rast bazira na finansijskoj monetarnoj politici, odnosno upumpavanju evra u sistem, što dovodi do pojeftinjenja novca. Većina tih kredita koji su plasirani su vezani za euribor i banke te svoje troškove ugrađuju u tu maržu koja je euribor. Šta se može desiti teško je predvideti. Istorijski je teško predviđati bilo šta. I situacija u Evropi je ista – evropski bankari imaju slične probleme kao i mi”, konstatovao je Mahmuzić.
Većina banaka u BiH u poslednje vreme nudi kreditne proizvoda sa nižim kamatnim stopama od onih koji su plasirani u proteklom periodu, sa dužim rokovima otplate i većim iznosima nenamenskih kredita.
Reč je o kreditima sa inicijalno ugovorenom niskom kamatnom stopom, koja se sastoji od fiksnog dela (marže) banke i promenjivog dela koji je najčešće Euribor, a koji se već odavno zbog intervencionističkih mera ECB kreće na nivou oko nule.
Budući da su očekivanja da će Euribor, nakon što je dostigao svoje donje granične vrednosti, u nekom periodu početi rasti, mogu se dogoditi rast kamatnih stopa na kredite i povećanje rata klijenata.
Nakon poslednje sesije Upravnog odbora Evropske centralne banke očekivati je da ubrizgavanje novca u obimu u kojem se to danas čini broji svoje poslednje mesece, s obzirom na to da je inflacioni cilj koji je postavljen (blizu 2 odsto) već dostignut.
Ipak, u slučaju “švajcaraca” oscilacije kursa su mnogo veće zbog njegove izražene volatilnosti i uloge sigurnog utočišta u turbulentnim vremenima, nego što je to u slučaju kretanja vrednosti euribora.
Koliko će trebati vremena da se Euribor vrati na nivo od 2- 2,5 odsto, na kojem je pre nekolikog godina bio, a koji bi značio osetan rast kamatnih stopa na kredite, teško je prognozirati. Budući da je ECB prvi put u eksperimentu tzv. kvantitativnog popuštanja, sva situacija oko kredita vezanih za euribor čini se neizvesnom i nepredvidivom.
Nudeći kredite sa valutnom klauzulom i inicijalnim periodom fiksne kamatne stope, banke su spustile i cenu kredita u Bosni i Hercegovini. Tako su, na primer, potrošački krediti sa promenjivom stopom i 1-5 godina inicijalnog perioda fiksne kamatne stope svojevremeno imali prosečnu kamatu od 8,5 odsto, da bi ona u maju ove godine iznosila 7,3 procenata.
Potrošački krediti sa promenjivom stopom i incijalnim periodom fiksne kamatne stope do jedne godine imaju prosečnu kamatu od 4,38 odsto. Do samo pre dve godine, prosečna kamata na ovakve kredite je iznosila 5,6 odsto.
Kod stambenih kredita sa promenjivom stopom i jednom do pet godina inicijalnog perioda fiksne kamatne stope pad je još izraženiji. Kamatne stope, koje su nekada dostizale do 8,3 odsto, u međuvremenu su prepolovljene, i u maju ove godine iznosile su 4,0 posto.
I pokušaji da se postojeći krediti “refinansiraju” novim kreditima na duži rok i otplate nižom, ali promenjivom kamatnom stopom, mogu biti rizični. Kako je bankarski omdusman upozorio, treba znati da se visina kamatne stope može promeniti u toku otplate kredita, te će onda i mesečni anuitet biti veći od inicijalno ugovorenog. Takođe, ugovaranjem dužeg roka otplate s ciljem smanjenja anuiteta povećava se iznos kamate koji se plaća banci, a ujedno je i veća mogućnost promene (rasta) kamatne stope.
Ostavi komentar