Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić izjavio je danas da su inflaciona očekivanja u Srbiji usidrena na niskom nivou, što, kako je primetio, daje razlog za zaključak da je monetarna politika bila uspešna.
Inflacija u Srbiji je kreće se na nivou od 1,5 do dva odsto, a inflaciona očekivanja poslovnog i finansijskog sektora su u sledeće dve godine usidredna na nivou od 3- 3,5 odsto rekao je Savić na konferenciji Podsticaj za najbolje finansijske direktore "Planiranje za rast" i dodao da je ključ uspešnosti obaranja inflacije vezan za inflaciona očekivanja.
Intenzivnim intervencijama centralne banke na kupovini i prodaji deviza od oktobra 2012. godine, ispunjen je i zahtev privrede da se fluktuacije kursa stabilizuju, da dnevne oscilacije budu manje, ali da ne ugrožavajući trend depresijacije kursa, rekao je Savić.
On je podsetio da je i referentna kamatna stopa u padu što je dovelo do obaranja kamtanih stopa.
"Naša procena je da su ovi elemeti delovali da se stopa inflacije nalazi u konfornoj zoni od 1,5 do 2 odsto. Ispod cilja", konstatovao je Savić.
Uticajni privrednici, oni koje vlada sluša i o čijim intersima brine, većinom su veliki neto-uvoznici i/ili ogromni dužnici. Oni žele jak dinar da bi jeftinije uvozili robe i jeftinije dolazili do deviza za otplatu kredita.
Armija zaduženih građana-glasača takođe želi jak dinar kako bi lakše otplaćivala kredite pod kojima grca. Njihov horizont očajanja i finansijskog planiranja ionako seže samo do poslednjeg dana u mesecu.
Banke žele jak dinar jer on olakšava naplatu kredita, skriva neodrživo visoke kamate i usporava otpisivanje nenaplativih potraživanja. Uz to, kada je dinar jak, banke jeftino kupuju devize, povlače novac iz Srbije, tiho vraćajući kredite svojim inostranim maticama.
NBS, koja ni u recesiji nije u stanju da kontroliše inflaciju, želi jak dinar jer će on smanjiti pritisak na cene, možda usporiti povlačenje kapitala iz Srbije i tako privremeno sakriti sve slabosti monetarnog sistema.
Vlada takođe želi jak dinar jer to građane čini manje nezadovoljnim, a stvara i iluziju o većim evro platama. Pomoću jakog dinara se fiktivno povećava i bruto domaći proizvod iskazan u evrima i fiktivno se popravljaju svi parametri zaduženosti.
Pošto svi moćni interesi konvergiraju, svi oni u horu podržavaju politiku jakog dinara i zahtevaju da NBS interveniše na deviznom tržištu.
Vlada takođe želi jak dinar jer to građane čini manje nezadovoljnim, a stvara i iluziju o većim evro platama. Pomoću jakog dinara se fiktivno povećava i bruto domaći proizvod iskazan u evrima i fiktivno se popravljaju svi parametri zaduženosti.
Pošto svi moćni interesi konvergiraju, svi oni u horu podržavaju politiku jakog dinara i zahtevaju da NBS interveniše na deviznom tržištu.
O čijem trošku se ovo subvencionisanje dinara vrši? Svi koji o tome ne bi da dublje promišljaju polaze od toga da su devizne rezerve Srbije dovoljno velike da se njima može obezbediti stabilnost dinara. Ovo je samo jedna u nizu domaćih ekonomskih iluzija.
Analitičari polaze od toga da će Narodna banka Srbije nastaviti, kao i do sada, da održava privid stabilnosti finansijskog sistema koristeći precenjeni dinar kao ključni instrument. Ovo tim pre što se ulazi u izbornu godinu, a to nije ambijent u kome NBS može nesmetano egzercirati svoju nezavisnost.
Kada u jednoj državi radi samo 35 odsto radno sposobnog stanovništva, kada je država praktično bez industrije, kada i bez velikih industrijskih potrošača Srbija kuburi sa energijom, kada je infrastruktura tragično zapuštena, tada ekonomska propast ne dolazi, ona je već tu.